Karijeru je proveo u dva tima – Indijanapolis Koltsima, koji su ga 1998. godine odabrali kao prvog pika na draftu i u Denver Bronkosima, čije je napade vodio od 2012, godine, pa do kraja karijere. I jedne i druge je po dva puta doveo do Superboula i sa jednima i drugima je osvojio po jednu titulu, 2007. i 2016. godine. Mnogi su za njega tokom karijere govorili da je “luzer”, da najslabije igra kada najviše treba, ali i ako je možda ponekad i bilo mesta za takve kritike, ipak je utisak da su bile preterane. Sportska sečanja vam danas predstavljaju igrača koji je pet puta bio MVP lige, koji je jedini kvoterbek koji je osvojio Super boul sa dva različita tima, legendu NFL-a i jednog od najboljih kvoterbeka u istoriji američkog fudbala, popularnog “Šerifa” – Pejtona Meninga.
Pejton Mening je rođen 24. marta u Nju Orleansu, u Luizijani. Od malih nogu mu je jajolika lopta za američki fudbal bila omiljena igračka, što nikoga nije čudilo, jer je Pejtonov otac Arči bio kvoterbek u NFL-u, a i njegov stariji brat bavio se istim sportom sve dok nije doživeo tešku povredu. Da je Mening izuzetno talentovan za američki fudbal, 
bilo je svima jasno već dok je pohađao srednju školu u rodnom Nju Orleansu. Briljirao je tokom srednjoškolske karijere, predvodio svoj tim do 34 pobede u 39 mečeva i osvojio brojne nagrade. Sjajne igre omogućile su mu da može da bira gde želi da nastavi sportsko i akademsko usavršavanje, a on se od 60 zainteresovanih Univerziteta odlučio za Tenesi. Na Tenesiju je nastavio sa sjajnim partijama, obarao je rekorde Univerziteta i predvodio svoj tim do 39 pobeda u 45 susreta, čime je oborio rekord Southeastern konferencije po broju pobeda. Posle brojnih priznanja i uspeha, već posle tri godine na Koledžu predviđana mu je visoka pozicija na draftu, ali se on ipak odlučio za “pun mandat” na Tenesiju, pa je posle četvrte godine izašao na draft. Dileme nije bilo, mesto prvog pika bilo mu je rezervisano, a te godine pravo na prvi izbor imali su Koltsi, tako da je Meningu za početak njegove NFL karijere bio predodređen Indijanapolis.
U Koltsima je izgradio ime, “pokrenuo” franšizu i probudio ljubav Indijanapolisa za američkim fudbalom. Već u svojo prvoj sezoni oborio je mnoge rekorde, bacio je 26 tačdaun pasova, izabran je u NFL ruki tim godine, ali je bacio i dosta presečenih lopti i zabeležio malo pobeda, pa nije bilo malo njih koji su smatrali da neće uspeti u NFL-u, pre svega zbog slabije fizičke konstitucije. 
Ipak, Meninga to nije obeshrabljivalo, nastavio je da radi na sebi i da napreduje, a koliko je bio posvećen radu tokom svoje karijere najbolje govore reči poznatog trenera Džima Koldvela: “Nije bilo dana u kojem Mening nije radio da bi bio bolji. Na mnogo načina, pripremao se iz dana u dan, kao da je slobodan agent koji pokušava da izbori mesto u bilo kom NFL timu.”
U narednom sezonama Mening je napredovao, počeo je da osvaja individualna priznanja, ali Koltsi i dalje nisu uspevali da zabeleže ozbiljnije rezultate. Mnogi su krivicu za poraze u bitnim mečevima svaljivali na Pejtona, govoreći da je “luzer”, da pravi greške u prelomnim trenucima i da od njega nikada neće biti “ozbiljan” igrač. Posebno je na udaru bio 2002. godine, posle poraza u “Wild card” meču protiv Džetsa od 41:0, ali izdržao je Pejton stojički te “napade” i već naredne sezone počeo da “zapušava usta” kritičarima. 2003. godine igrao je sjajno, osvojio svoju prvu MVP titulu, ali i konačno doneo Koltsima pobede u plej-ofu. Savladani su Bronkosi na početku doigravanja, a u tom meču Pejton je bacio 377 jardi i 5 tačdauna! Na krilima te pobede savladani su Čifsi, ali u meču za Superboul “Patriote” su bile prejake, a Mening je “opet” zakazao. Sa pas rejtingom jedva preko 35 i sa bačene 4 presečene lopte, krivac za poraz se znao, mediji su opet počeli sa pričom da Mening nije igrač za velika dela i da nikada neće biti šampion, a ni to što je imao odličnu sezonu i što je odbrana Nju Inglanda te godine bila najbolja u ligi, nije umanjilo kritike na njegov račun.
Naredne godine Pejton Mening je bacio 4,557 jardi, imao pas rejting preko 120 i bacio tada rekordnih 49 pasova za tačdaun. Dobio je brojne nagrade, “odbranio” titulu MVP-a lige i zaista igrao perfektno, ali… Posle pobede u “Wild card” meču protiv Denvera, opet gostovanje u Bostonu i kao preslikana situacija iz prethodne sezone. Ubedljiv poraz Indijanapolisa i očajna igra Meninga, sasvim dovoljno da se kritičari ponovo pojave i da se tada već dvostruki MVP lige opet nađe na udaru “stručnjaka”. 2005. godine slična sezona za Meninga i Koltse, ovog puta je Pejton bio drugi u izboru za najboljeg igrača lige, ali u doigravanju opet “košmar” i eliminacija koja je mnogo bolela, te sezone za Meninga i družinu kobni su bili Stilersi. Naredne sezone, konačno je dosanjao svoj sportski san. 
Zla kob koja ga je pratila da nije pobednik, da ne ume da odigra važne utakmice, konačno je prekinuta 4. februara 2007. godine, kada je sa Indijanapolis Koltsima osvojio toliko željeni Superboul. U Majamiju je pobeđen Čikago sa 29:17, a Pejton Mening je postao MVP finala. Nešto ranije u plej-ofu “pali” su i Patriotsi, tako da je posle te sezone Pejton konačno baš svim kritičarima “zapušio usta”. Ali samo na kratko…
Naredne dve godine usledili su porazi u plej-ofu od Čardžersa i opet “prozivke” na račun Meninga. Ni treća MVP titula, ni sjajan povratak posle operacije i brojni novi rekordi, nisu bili dovoljni da se Pejton poštedi. Pošto je njegov mlađi brat Ilaj osvojio trofej “Vins Lombardi” sa Džajantsima, kritike su postale još veće, dok je Ilaj za novinare bio pobednik, Pejton je bio “luzer” i “igrač za male utakmice”. Na kritike je Mening odgovorio još jednom MVP sezonom, ali i novim plasmanom u Superboul. Ipak, to će biti jedna od utakmica koju će Pejton želeti da izbriše iz sećanja, jer ga je u direktnom dvoboju dva sjajna kvoterbeka savladao Dru Bris sa svojim Nju Orleans Sejntsima. Tada su svi prognozirali kraj jedne velike karijere, ali… Posle još jedne neuspešne sezone sa Koltsima, pa potom propuštene cele sezone zbog operacije, Koltsima je trebala “sveža krv”. Lekari su ionako tvrdili da je Pejtonova karijera završena, savetovali ga da okači “kopačke o klin”, svi su ga već poslali u penziju, ali Mening nije odustajao. Posle godinu dana pauze, vratio se u NFL, preselio se u Bronkose i krenuo u nove izazove.
Prve sezone u Denveru, Mening je igrao dosta dobro, vodio tim do plej-ofa, ali u plej-ofu opet razočaranje. Posle nestvarnog dodavanja Džoa Flaka, Rejvensi su eliminisali Bronkose, a navijači u Denveru su se zapitali da li Pejton, 
koji je već u godinama, uopšte može da dovede njihov tim do najvećih dometa. Odgovor su dobili već naredne sezone, Pejton je briljirao u dresu tima iz Kolorada. Po peti put je izabran za MVP-a sezone, a preko San Dijega i Nju Inglanda, Denver je ušao u Superboul. Ipak, tamo su ih prosto “razbili” Sihoksi sa 44:8, a Pejton je ponovo razočarao i dao novi materijala kritičarima da pišu o njemu, kao o nekome ko ne ume da igra velike mečeve. Usledila je još jedna razočaravajuća sezona, poraz u doigravanju od njegovog bivšeg tima Indijanapolis Koltsa, a Pejton te sezone nije ličio na sebe. Igrao je loše, lopte koje je bacao su bile prespore, činilo se da nije ni senka nekadašnjeg superstara, ali “Šerif” nije želeo da stane, rešio je da odigra još jednu sezonu i nije pogrešio…
Nedelja 15. novembar 2015. godine je bio dan koji Pejton Mening nikada neće zaboraviti. Rekord Breta Favra je postao prošlost, Pejton je postao igrač sa najviše bačenih jardi u karijeri. Postavio je rekord koji verovatno dugo niko neće ugroziti, ali to veče osim po rekordu, ostaće upamćeno i po jednoj od najlošijih partija nekog kvorterbeka u istoriji lige. Pejton Mening je u prvom poluvremenu bacio tri presečene lopte. U jednom trenutku više njegovih lopti je završilo u rukama igrača Kanzas Siti Čifsa, nego kod risivera Denvera. Na kraju se desilo neizbežno, Pejton je poslat na klupu u utakmici u kojoj je oborio rekord. 
Nedugo nakon poraza krenule su priče o zdravstvenom stanju Meninga. Saznalo se da sezonu igra povređen, a mnogi su smatrali da njegova zamena Bruk Osvajler zaslužuje prednost u odnosu na njega. Ipak, Bronkosi su verovali u Pejtona, a on im se odužio tako što im je doneo “Vins Lombardi” trofej. Iako, treba biti iskren i reći da nije briljirao u plej-ofu te godine, uz perfektnu odbranu Denvera, uspeo je da dođe do drugog šampionskog prstena i okonča svoju karijeru kako i dolikuje legendi. Poslednja slika Pejtona Meninga sa terena, ostaće njegov odlazak sa 50. Superboula sa “Vins Lombardi” trofejom u ruci.
“Kada pogledate šta je sve Mening postigao tokom karijere, lako je zaključiti koliko smo bili srećni što smo ga imali u timu.” – rekao je tadašnji generalni menadžer Bronkosa Džon Elvej, kada je saopšteno da Pejton definitivno ide u sportsku penziju. “Kada ste igrali protiv njega, imali ste utisak da igrate protiv kompijutera koji zna šta ste radili, šta radite i šta tek planirate da uradite.” – rekao je poznati trener Džef Fišer o Meningu u istoj prilici.
Mnogi će za njega da kažu da je legenda, najbolji kvoterbek u istoriji američkog fudbala, dok će neki drugi reći daj je “luzer”, da se nije dokazao u odlučujućim utakmicama. Sa jedne strane su mnogi rekordi koje je srušio u karijeri, ali sa druge strane su slabiji rezultati u plej-ofu. Ipak, i pored svih kritika, jedno je sigurno: Pejton Mening je sportista o kome će se pisati i pričati u narednim decenijama, kao o jednom od najboljih igrača američkog fudbala u istoriji.