Svetozar Gligorić je bio jedan od najboljih svetskih šahista u drugoj polovini 20. veka, vodio je Jugoslaviju do olimpijskog zlata, a došao je i na korak od meča za titulu svetskog šampiona. Ipak, iako su ga mnogi smatrali šahovskim genijem, popularni Gliga nije postao svetski šampion i to pre svega zbog prejake konkurencije u vreme kada je on igrao. Botvinik, Fišer, Talj, Petrosjan… samo su neka od imena legendarnih šahista protiv kojih je Gligorić igrao, u može se slobodno reći zlatnoj eri šaha.
I pored toga što nije postao šampion planete, Svetozar Gligorić je ostavio veliki trag u šahu, a često je znao u intervjuima da govori kako su potrebna velika odricanja da bi neko postao uspešan šahista. Tako je u jednom razgovoru sa novinarima Gligorić objašnjavao da je koncentracija za tablom ključ šahovskog uspeha i kako ukoliko vam samo na trenutak padne koncentracija, protivnik će to iskoristiti, a da bi objasnio na kojem nivou je bila njegova koncentracija tokom mečeva, ispričao je jednu situaciju.
„Imao sam jedan zanimljiv slučaj sa punom koncentracijom. Sve se dogodilo na turniru u Engleskoj. Ustao sam tokom meča i ugledao svoju suprugu. Shvatio sam da mi je njeno lice poznato i rekao sam joj: ‘Dobar dan.’ Ona je odmah ‘pobegla’!“ – ispričao je Svetozar Gligorić. Kasnije su pojedini šahovski stručnjaci tvrdili da je, iako mnogima ona izgledala čudno, reakcija Gligorićeve supruge bila potpuno normalna i da je ona otišla zato što nije htela nikako da poremeti koncentraciju svog supruga.
Izjava Svetozara Gligorića danas se vrlo često pominje na mnogim šahovskim forumima i uglavnom se koristi kao primer neverovatne koncentracije najboljih šahista tokom mečeva, koja ih je po mišljenju mnogih i dovela do vrhunskih rezultata.