Trenutak kada su se susreli Vera Nikolić i Tito posle Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju postaće veoma bitan za jugoslovenski sport. Sve je počelo dve godine ranije. Sa nepunih 18 godina Vera postaje šampionka Evrope u Budimpešti na 800 metara. U finalu pobeđuje favorizovanu domaću takmičarku. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima u atletici za Jugoslaviju. Zbog tog uspeha uslediće spektakularan doček Vere Nikolić u Jugoslaviji, neverovatna popularnost za ovu i dalje devojčicu, nadimak „Zlatna Vera“, kao i priznanje za najboljeg sportistu 1966. godine u izboru lista „Sport“. Sve to biće najbolja najava za olimpijsku 1968. godinu…
Sportska tragedija u Meksiku
Sve je krenulo kao u snu. Nekoliko meseci pred start Igara u Meksiku, Vera Nikolić na mitingu u Londonu obara Svetski rekord. Javnost u Jugoslaviji je u delirijumu. Od Vere se očekuje isključivo zlato u Meksiku. I svetska atletska javnost proglašava Veru Nikolić za apsolutnog favorita na 800 metara na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju. Mediji u domovini pišu da je Vera siguran osvajač medalje u Meksiku. Uz košarkaše i vaterpoliste govore da će ona sigurno doneti medalju, i to gotovo izvesno zlatnu. Piše se i da su male šanse da Vera razočara, ali da bi u tom slučaju trebala da trpi konsekvence. Sa takvim očekivanjima Vera Nikolić uputila se u Meksiko Siti. A onda je krenulo takmičenje…
Lako je Vera prošla kvalifikacije i plasirala se u polufinale. Nakon kvalifikacija mediji u Meksiku pisali su o njoj kao o devojci zbog koje će se Meksiko Sitijem oriti „Hej Sloveni„, a jugoslovenski mediji prenosili su taj tekst. Usledilo je polufinale. Vera Nikolić krenula je dobro, a potom je usledio šok. Posle 300 metara jednostavno je „pukla“. Vera Nikolić je stala. Publika je bodrila, ali povratka nije bilo. Odustala je „Zlatna Vera“, čiju medalju su Jugosloveni već bili upisali. „Imala sam 20 godina i nisam mogla da iznesem breme pritiska i očekivanja od mene.“ – Rekla je kasnije o razlozima za odustajanje. Ipak, drama je tek sledila…
Od heroine do izdajnika
Mediji su se obrušili na Veru, koja je tek zakoračila u svet odraslih. Pisali su da je izdala Jugoslovene, da je dužna da im vrati pare potrošene na pripreme u Švajcarkoj i utrkivali se u napadima na nju. Izmišljali su da je trudna, da je odustala zbog ljubavnih problema, a čuvena je i priča da je bacila verenički prsten posle odustajanja. Sve to je Vera Nikolić demantovala, ali nije puno pomoglo. Priče su se samo ređale. Za mladu Veru sve to je bilo previše…
U Meksiko je otišla kao heroina, a vratila se kao najgora. Znala je da to nije fer, ali nije mogla ništa. Zatvorila se u sobu i stalno plakala. Boleo je mnogo neuspeh kojim je razočarala pre svih sebe, ali i nepravda koju doživljavala. I zbog toga je Vera Nikolić rešila sa 20 godina da napusti atletiku. Bila je čvrsta u toj odluci. I tako bi verovatno i bilo da nije usledio poziv predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita da prisustvuje prijemu kod njega za sportiste koji su učestvovali na igrama u Meksiko Sitiju, a takav poziv se u Jugoslaviji nije mogao odbiti. Tito je čak lično poslao automobil i vozača po nju u Ćupriju…
Vera Nikolić i Tito – Susret
Glavna zvezda prijema kod Tita bila je legendarna Đurđica Bjedov, osvajačica dva zlata u Meksiku. Vera je htela da bude neprimetna, ali… „Tražila sam najudaljenije mesto u sali. Bila sam negde u ćošku. Nisam se osećala prijatno. Onda su mi rekli da Tito pita za mene i hoće da malo porazgovaramo. Prišla sam mu i on mi je rekao: ‘Glavu gore. Vera ti imaš samo 20 godina i biće još medalja. Hoću još da slušam himnu kada pobeđuješ. Ti si najmanje kriva. Biće još medalja. Samo napred.‘ Onda se okrenuo novinarima i rekao da nisu smeli toliko da me opterete pisanjem da sam najveći favorit za zlato. Moram da priznam da me je Tito vratio u život i da sam posle tog susreta ponovo dobila veliku želju da treniram.“ – Govorila je Vera Nikolić o tom prijemu kod Tita.
Nakon susreta sa Titom, Vera je promenila svoju odluku i vratila se atletici. Promenila je trenera i prebivalište, preselila se u Zagreb, a već 1971. godine ponovo će se zbog nje slušati „Hej Sloveni“ i to nakon Verine pobede na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju. Na narednim Olimpijskim igrama Vera Nikolić istrčala je lični i državni rekord i osvojila 5. mesto.
Da se posle Igara u Meksiku nisu susreli Vera Nikolić i Tito, verovatno bi se o njoj danas pisalo kao o devojci kojoj je jedan neuspeh uništio život, ali na sreću bilo je drugačije.