Elegantnim pokretima, prelepim stilom trčanja, odrazom kao kod Majkla Džordana, inteligencijom… je sa neverovatnom lakoćom obarao rekorde u nekoliko atletskih disciplina i osvajao publiku širom sveta – po mnogima najveći atletičar svih vremena, legendarni Karl Luis.
Rođen je kao Frederik Karlton Luis 1. jula 1961. godine u Birmingemu, u Alabami. Njegova porodica se 1963. godine preselila u Villingborou, Nju Džersi. Odrastao je u istom gradu, koji je još uvek rasno raznolik. Trčanje i atletska staza su još od malih nogu postali nezaobilazni deo Karla i njegovih interesovanja, a u to vreme imao je samo jedan san: da bude kao Džesi Ovens. Luis je u gimnaziji počeo da učestvuje u skoku u dalj. 
Njegova upornost i talenat vrlo brzo dolaze do izražaja. 1979. godine, Karl Luis je u skoku u dalj ostvario rezultat od 8,13 metara i tako postavio novi srednjoškolski rekord. To mu je donelo stipendiju na koledžu u Hjustonu, gde je osvojio nekoliko nacionalnih titula, oborio nekoliko nacionalnih rekorda i dobio nagradu „NCAA sportiste godine“. Do kraja 1979. godine, Karl je postao 5. u skoku u dalj na svetu. Kvalifikovao se i izborio mesto u sastavu nacionalnog tima za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine u skoku u dalj, a takođe je bio i član štafete tima na 4×100 metara, koja je trebala da nastupi u glavnom gradu Sovjetskog Saveza. Verovatno bi Karl Luis svoju seriju osvajanja olimpijskih medalja započeo na tim igrama u Moskvi 1980. godine, ali su Sjedinjene Američke Države iz političkih razloga bojkotovale igre, tako da Luis nije dobio šansu da se već kao devetnaestogodišnjak bori za neku od medalja.
Tokom 1981. godine, Karl Luis je na svakom takmičenju bio dominantan sprinter! Osvojio je prvu od šest nacionalnih titula – National Collegiate Athletic Association (NCAA) i u skoku u dalj i u trčanju na 100 metara. Zbog ostvarenog učinka u obe discipline, štampa počinje da ga poredi sa legendranim Džesi Ovensom. Do sredine 1981. godine, Luis je poboljšao lični rekord u skoku u dalj na 8,62 metara. Sa ovim rezultatom postao je broj dva svih vremena, iza legendarnog Bob Bimona. U istoj godini postaje i najbrži sprinter u svetu. Po prvi put u karijeri, Karl je bio rangiran kao broj jedan u svetu, i na 100 metara i u skoku u dalj. Svoj kvalitet potvrdio je na planetarnom prvenstvu u Helsinkiju 1983. godine, na kome osvaja zlatne medalje na 100 metara, u štafeti 4×100 metara i u skoku u dalj. Zanimljivo da su ga po završetku koledž karijere, 1984. godine draftovali Čikago Bulsi, kao 208. pika. Iste godine Majkl Džordan je bio pik Bulsa, a Karl Luis nikada nije odigrao zvaničnu utakmicu u dresu Čikaga, niti bilo kod drugog NBA ligaša. Iste godine, Karl Luis je bio i na NFL draftu, gde su ga u 12. rundi izabrali Dalas Kaubojsi, za koje takođe nikada nije zaigrao.
Stigao je na Olimpijske igre u Los Anđeles 1984. godine sa velikim nadama da pred domaćom publikom ostvari fenomenalne rezultate i ponovi uspeh Džesi Ovensa sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine. 
I nije razočarao, već je to bila totalna dominacija. I da je bilo istočnjaka, koji su bojkotovali te igre, verovatno bi dominacija bila ista. Osvojio je četiri zlata: na 100 i 200 metara, u skoku u dalj i štafeti 4×100 metara. Sa 23 godine, ispunio je američki san i postao apsolutni nacionalni heroj, postavši prvi atletičar koji je izjednačio uspeh Džesi Ovensa iz Berlina. Koliko je Karl Luis bio popularan u to vreme, najbolje govori podatak da je današnja najveća zvezda formule jedan Luis Hamilton koji je rođen odmah posle Olimpijskih igara u Los Anđelesu, dobio ime upravo po legendarnom atletičaru.
Na Svetskom prvenstvu u Rimu 1987. godine, ponovio je uspeh iz Helsinkija i osvoji tri zlatne medalje. Sledeće godine, došao je red na Olimpijske igre u Seulu i čuvenu trku sa Benom Džonsonom na 100 metara. Luis je odbranio titulu na 100 metara, ali tek pošto je pobednik u trci Ben Džonson, diskvalifikovan zbog uzimanja nedozvoljenih sredstava, zbog čega je doživotno suspendovan iz atletike. Ben Džonson je u svoju odbranu tvrdio da su svi finalisti bili dopingovani, počevši od Luisa, ali pošto njegove tvrdnje nikada nisu dokazane, sve se završilo samo sa suspenzijom Džonsona. Luis je u Seulu bio prvi u skoku u dalj, dok je na 200 metara zauzeo drugo mesto.
Na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. godine ponovo je osvojio zlato na 100 metara ispred legendarnog Liroj Barela, a zlatu sa 100, pridodao je i zlato u štafeti 4×100 metara. U skoku u dalj, odigralo se jedno od najnezaboravnijih takmičenja ikada u toj disciplini, kada je prvo Luis skočio bolje od Boba Bimona, da bi kasnije Majk Pauel poboljšao taj rezultat, osvojio zlatnu medalju i postao novi svetski rekorder a Luis se na kraju morao zadovoljiti srebrnom medaljom. Naredne godine, olimpijski red je došao na Barselonu, a Luis je ponovo osvojio zlata u skoku u dalj i u štafeti 4×100 metara. Zlato u skoku u dalj je osvojio pošto je za tri centimetra pobedio svog velikog rivala i svetskog rekordera Majk Pauela. Na SP 1993. godine u Štutgartu, osvojio je bronzu na 200 metara, što mu je jedina medalja sa svetskih prvenstava u trkama na 200 metara. 
Tri godine kasnije, na OI u Atlanti, sve je bilo podređeno njemu, atletsko takmičenje na tim igrama je bilo bukvalno pretvoreno u njegovu oproštajnu turneju. Nije razočarao, osvojio je zlato u skoku u dalj i tako na najbolji način okončao svoj impozantnu atletsku karijeru.
Mnogi kažu da je bio i previše samouveren, čak na ivici arogancije, da nije umeo da prihvati poraz, niti da sportski proslavi svoju pobedu. Ipak, ne može da se ospori da je bio velika sportska zvezda, zvezda kakve se rađaju vrlo retko i koje podjednako privlače pažnu svojim sjajem i na atletskoj stazi i van nje. MOK ga je proglasio za najboljeg olimpijca 20. veka, a Sports Ilustrejted za najboljeg atletičara 20. veka. Osvojio je osam svetskih i devet olimpijskih zlata, čovek koji je mogao u dalj da skoči i preko 9 metara (Na prvenstvu Amerike 1982. godine Karl Luis je skočio u dalj 9,14 metara, međutim, sudije su presudile da je načinio minimalni prestup), koji je osvojio 4 uzastopne zlatne medalje u skoku u dalj, što niko ni pre ni posle njega nije uspeo i sigurno jedna od najvećih sportskih zvezda osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka – Legendarni Karl Luis.