Aleksandar Aljehin-Lav Trocki – „Partija smrti“

Aleksandar Aljehin-Lav Trocki -
Aleksandar Aljehin-Lav Trocki - "Partija smrti"

Aleksandar Aljehin jedan je od najboljih šahista svih vremena. Ovaj velemajstor rođen u Moskvi bio je Svetski šampion skoro punih 20 godina (1927-1935, 1937-1946), a u svom drugom mandatu na svetskom tronu, dok se spremao za meč sa Botvinikom, preminuo je pod nikada razjašnjenim okolnostima. Sportska istorija pamti ga po mnogim neverovatnim partijama, po fantastičnom šahovskom znanju i „lepršavoj“ igri zbog koje su ga mnogi obožavali, ali mu je jedna šahovska partija obeležila život, a da mnogi i danas zapravo ne veruju da se ona i dogodila…
Ubrzo pošto su posle Oktobarske revolucije Boljševici došli na vlast u Rusiji i pošto je okončan Prvi svetski rat, širom Rusije krenuo je „lov“ na „neprijatelje“ i ljude bliske prethodnom režimu. Jedan od „neprijatelja“ novog režima bio je i Aleksandar Aljehin, kojem se na teret stavljalo da je blizak prethodnom režimu, da je potencijalni „strani špijun“ i to najviše zbog njegovih čestih boravka u inostranstvu tokom šahovske karijere, ali i pripadnik tada ozloglašene „aristokratije“. I danas mnogi sumnjaju u istinitost ovih optužbi na račun Aljehina, koji je već tada bio jedan od najboljih svetskih šahista, ali bilo je to „ludo“ vreme u kojem je bilo dovoljno da vas neko od pripadnaka novog režima iz nekih svojih sumnji optuži i da ubrzo završite u zatvoru. To se upravo dogodilo i Aleksandru Aljehinu koji je uhapšen u Odesi, a uskoro je obavešten da je zbog već navedenih dela osuđen na smrt. Četiri dana čekao je Aleksandar Aljehin na izvršenje smrtne kazne, a u nekim novinama izvan Rusije čak je već bilo objavljeno da je kazna izvršena i da je veliki šahista ubijen.

Aleksandar Aljehin - Legendarni šahovski šampion.
Aleksandar Aljehin – Legendarni šahovski šampion.

Ipak, to se na svu sreću nije dogodilo, a posle četiri dana u zatvoru, veče pre izvršenja kazne navodno u ćeliju u kojoj je bio smešten Aleksandar Aljehin u pratnji stražara pojavio se jedan od vođa Oktobarske revolucije Lav Trocki. Jedan od najmoćnijih ljudi u Rusiji u tom trenutku, nosio je šahovsku tablu u rukama, pa je pošto je zakoračio u ćeliju pitao Aljehina da odigraju jednu partiju. Aleksandar Aljehin je pristao, a ubrzo su figure poređane na tabli koja je postavljena na improvizani sto i započela je kako su je neki mediji nazvali „partija smrti“.
Polovinom prošlog veka u novinama „El Observador“ i „Sacramento Chess News“ pojavila se i navodna izjava Aleksandra Aljehina o njegovoj partiji protiv Trockog, koju je preneo Albert Brant: „Seli smo lice u lice i pripremili se za početak partije. Pitao sam ga da li želi da igra sa belim ili crnim figurama, a on je pokazao na mene, što sam protumačio tako da ja izaberem figure. Odlučio sam se za bele i ubrzo smo započeli najuzbudljiviju partiju koju sam ikada igrao. Nisam bio ni u kakvoj opasnosti dok smo igrali, ali sam bio siguran da od ishoda partije zavisi moja sudbina. Ipak, nisam znao da li da ga pobedim ili da pustim da me pobedi i nakratko sam namerno, slabom igrom, pružio njemu šansu za pobedu. Trocki je tada brzo podigao pogled, koji je bio prodoran i malo strašan, a zatim nastavio da igra ne rekavši ni reč. Taj pogled me naterao da se pitam da li je Trocki otkrio moju taktiku. Odlučio sam da brzo popravim poziciju, igrajući neke poznate poteze koje sam igrao i pre. Stekao sam veliku prednost i neposredno pred matiranjem, Trocki se predao. Ustao je, lagano mi se poklonio i izašao napolje u pratnji stražara. Sledećeg jutra u moju ćeliju stigao je dokument sa potpisom narodnog komesara Lava Trockog. Pisalo je da sam slobodan i da mogu da napustim zatvor, ali i Rusiju. Bila je to najteža partija u mom životu, a zahvaljujući njoj sam uspeo da izađem iz ‘Crvenog pakla’.“

Aleksandru Aljehinu je navodno šahovsko znanje spasilo život.
Aleksandru Aljehinu je navodno šahovsko znanje spasilo život.

Veoma brzo pošto je pušten iz zatvora, Aleksandar Aljehin napustio je Rusiju i preselio se u Francusku, gde je nastavio da gradi svoju uspešnu šahovsku karijeru. Iako je vest o njegovoj partiji sa Trockim objavljena mnogo godina kasnije u novinama u Španiji i SAD-u i u vesti se nalazila i navodna gore citirana izjava Aleksandra Aljehina, pa iako su pojedine šahovske enciklopedije prihvatile vest kao tačnu i pisale o ovoj partiji, mnogi sumnjaju da se ona zapravo dogodila.
Nije tajna da je Lav Trocki voleo šah, da ga je povremeno igrao u slobodno vreme, ali je mnogima teško da poveruju da bi on i pored ljubavi prema „magičnoj igri na 64 polja“ pristao da odigra partiju protiv „državnog neprijatelja“. Isto tako, u gotovo svim biografijama Trockog i Aljehina nema nikakvih informacija o ovoj partiji, a i u njihovim ličnim zapisima istoričari nisu našli niti jednu informaciju o partiji koja je deo mnogih šahovskih priča. Zanimljivo je i da kada je krenula da kruži priča o ovoj partiji, Aljehin je bio živ i odbio je da demantuje da se ona odigrala, što je mnogima bio dokaz da se partija zaista odigrala, dok su drugi tvrdili da Aljehin samo želi da o njemu kruži jedna takva „bajkovita“ priča. Istražujući priču o ovoj partiji, legendarni Gari Kasparov saznao je da je navodno jedan Aljehinov prijatelj i tada poznati šahista, uspeo preko svojih veza da nekoliko sati pre izvršenja smrtne kazne „oslobodi“ Aljehina i spreči najgori ishod. Kasparov nije našao informaciju da se partija Aljehin – Trocki zapravo odigrala, ali su mnogi sumnjičavi i po pitanju njegove verzije o oslobađanju Aljehina, jer ne veruju da je iko mogao „preko veze“ da spreči izvršenje smrtne kazne prema „neprijatelju države“.

Nije tajna da je Lav Trocki voleo šah, ali mnogi sumnjaju da je igrao partiju protiv Aljehina.
Nije tajna da je Lav Trocki voleo šah, ali mnogi sumnjaju da je igrao partiju protiv Aljehina.

Šahovska istorija protkana je mnogim neverovatnim pričama, o kojima se često može čuti da su one samo „legende“, pa tako mnogi nisu ubeđeni da je kao dečak Pol Morfi savladao čuvenog Generala, da je izumitelj šaha zaista za sebe tražio neverovatnu nagradu, a isto tako mnogi sumnjaju i da su jedan protiv drugog igrali Aleksandar Aljehin i Lav Trocki. Ipak, čak i oni analitičari koji sumnjaju da se partija između Aljehina i Trockog zaista dogodila, nikako ne osporavaju činjenicu da je Aljehin bio veoma blizu smrti, da ga je od najgoreg ishoda mogao spasiti samo neko veoma moćan, poput Trockog, ali i da su članci u novinama u Španiji i SAD-u verodostojni i da su oni zaista bili objavljeni na dva različita kontinenta u razmaku od nekoliko godina i da oni koji su ih objavili nisu imali nikakav politički i društveni interes da ih izmisle, već da su ih pisali na osnovu nekih saznanja i priča koje su kružile u šahovskim krugovima, a da će o tome da li se zaista odigrala partija između Aljehina i Trockog u javnosti uvek vladati podeljena mišljenja.

Prethodni tekstPablo Eskobar – Utakmice u zatvoru
Sledeći tekstĐuzepe Maskara – Iznenađenje za Žulio Cezara i odbranu Intera