Alesandre Pato je za ekipu Milana potpisao u avgustu 2007. godine, a „Rosoneri“ su njegov talenat prepoznali posle samo jedne sezone provedene u prvom timu brazilskog Internasionala, gde je na 10 mečeva postigao 6 golova. Za selidbu na „Čizmu“ italijanski klub morao je da izbroji čitavih 24 miliona eura, ali je time dobio jednog od najvećih talenata svetskog fudbala u to vreme, sedamnaestogodišnjaka koji će crveno-crni dres nositi narednih šest sezona, postići više od 50 golova i što je najvažnije osvojiti „Skudeto“ u sezoni u kojoj će biti i najbolji strelac tima uz Ibrahimovića i Robinja. Međutim, njegova karijera će postepeno ići nizbrdo, a 2012. godine je čak dobio i nagradu „Zlatna urna“ koja se dodeljuje najgorem igraču Kalča, odnosno igraču koji ne ispunjava očekivanja navijača. I u godinama kada je trebalo da daje svoj maksimum on je patio od povreda, odlazio na pozajmice i menjao klubove, a za sve je kasnije optužio doktore u Milanu, koji su mu „uništili karijeru“ pogrešnim lečenjem i preranim dozvolama da igra nakon povreda. Ipak, navijačima Milana ostao je u lepom sećanju, njegov stil igre bio je dopadljiv, imao je brzinu, brazilsku kreativnost, „njuh“ za gol i znao je svojim potezima da uveseli publiku. Postigao je mnogo golova za ekipu Milana, ali jednog se pristalice ovog kluba rado sećaju i mnogima je prva asocijacija kada je ovaj igrač u pitanju.
U sezoni 2011/12, Milan je u Ligi šampiona ispao u četvrtfinalu od prejake ekipe Barselone, ali pre tog dvomeča ove dve ekipe imali su još jedan i to u grupnoj fazi. Na samom otvaranju takmičenja, na stadionu „Kamp Nou“, 13. septembra 2011. godine, Milan je gostovao „Blaugrani“ i blizu 90.000 ljudi na stadionu i verovatno milioni kraj malih ekrana čekalo je da vidi fudbalsku poslasticu. Međutim, oni koji su posle sudijskog zvižduka otišli do frižidera po pivo propustili su verovatno i najbolji deo ovog meča…
Samo što su izveli loptu sa centra, igrači Milana su je vratili unazad, pa je ona došla i do golmana Abiatija koji je šalje na sredinu terena gde posle borbe u vazduhu ona dolazi do Noćerina. On je dodaje do Pata, a ovaj pravi potez koji iznenađuje sve one koji gledaju. Gura loptu snažno pored Maskerana, koji je krenuo na njega, a onda neverovatnom brzinom hita ka golu Barselone. Ovakvo ubrzanje možda i nikada nije viđeno na terenima i sve je izgledalo kao na video igrici. Dok je sprintao ka lopti iza njega su trčala tri protivnička igrača, ali odmah se videlo da nemaju nikakve šanse da ga stignu. Loptu je sustigao na ivici šesnaesterca i nije oklevao, desnom nogom ju je u trku, po zemlji poslao pored Valdesa koji je krenuo da istrčava, ali je bio potpuno nemoćan. Na semaforu je stajao broj 24 koji je pokazivao sekunde koje su protekle od početka meča a moćna Barselona je već bila „na kolenima“. Egzekutor Pato je širio ruke proslavljajući gol, dok se sa tribina čuo žamor navijača koji nisu mogli da veruju šta su upravo videli. Utakmica je završena nerešenim rezultatom 2:2, a Pep Gvardiola, tadašnji trener Barselone, izjavio je posle meča: „Pato bi iza sebe ostavio i Jusein Bolta kako je brzo trčao ka lopti kod prvog gola.“
I mladi Brazilac bio je zadovoljan: „Abiati je poslao loptu u polje, Noćerino mi je doao, prošao sam odbranu Barselone i rekao-sad je trenutak da poentiram! Ovo je bio moj najbolji gol, najlepši i najznačajniji, bitniji čak i od gola u derbiju. Postići gol protiv najjačeg tima na svetu je jedinstven osećaj.“ Podsetite se neverovatne brzine i neumoljivog šuta kojim je Alesandre Pato šokirao prepuni „Kamp Nou“ i postigao u to vreme peti najbrži gol u istoriji Lige šampiona: