Kada se pomene reč „Genije“, prosečnom čoveku sa prostora bivše Jugoslavije verovatno ne padne na pamet Albert Ajnštajn, većini je odmah u glavi onaj lob protiv Barselone, scena iz Zagreba i čuveno „Purgeru…“ i naravno dres Crvene zvezde i pehar Kupa šampiona. Jedan je Dejan Savićević, „Genije“. Međutim, današnja priča vraća nas u 1990. godinu, kada Dejo još uvek nije imao taj nadimak, kada je igrao za beogradske „crveno-bele“, ali uveliko pokazivao svoj neverovatan talenat. Dejan Savićević je ukupno odigrao dva Svetska prvenstva, ali na ovom u Italiji 90-e, sa samo 24 godine, mogao je da se proslavi i tako veoma mlad obezbedi mesto u legendu…
Za polufinale protiv prejake Argentine
Jugoslavija je bila smeštena u grupu D i porazom protiv Zapadne Nemačke i pobedama protiv Kolumbije i Emirata obezbedila je drugo mesto, što je značilo da u nastavku takmičenja, odnosno osmini finala igra protiv Španije, koju je pre svega neverovatnom igrom Dragana Stojkovića uspela da pobedi sa 2:1. Dejan Savićević je takođe pružio dobru partiju i „Piksi“ je svoj pobedonosni gol postigao upravo posle faula nad Dejom. Nekoliko dana kasnije igrala se nova utakmica, poslednja za zajedničku državu. Protivnik je bila prejaka Argentina, koju je predvodio jedan od najboljih svih vremena, Dijego Armando Maradona.
„Bio sam sa jedne strane terena na zagrevanju, a Maradona sa druge. Primetio sam da na zagrevanju nije ni potrčao, raskopčanih kopački, kao da je na treningu. Prvi put sam nešto tako video. I bez potcenjivanja, jer je on bio nedodirljiv, rekao sam u sebi: „Danas ću ti pokazati ko sam i šta sam.“ – pričao je godinama kasnije Dragan Stojković. Skoro 40 hiljada ljudi gledalo je okršaj ove dve reprezentacije u Firenci na stadionu „Komunale“. Jugosloveni su bili puni samopouzdanja posle sjajne pobede nad „Crvenom furijom“. Krenuli su veoma dobro. Međutim, sasekao ih je crveni karton koji je sudija Kurt Retlisberger po mnogima prestrogo dodelio Refiku Šabanadžoviću posle jednog starta nad Maradonom, pa je posle pola sata igre i tog drugog žutog kartona za Šabanadžovića, Jugoslavija ostala sa igračem manje. Međutim, nije posustala…
Dejan Savićević je propustio izglednu šansu
Imali su „Plavi“ odlične prilike. Verovatno i najbolju pred kraj produžetaka u koje je utakmica ušla posle 90 minuta bez golova. Robert Prosinečki je poveo napad po levoj strani, pa je loptu dodao do „Piksija“. Ovaj je već ušao u šesnaesterac, a tamo pokazao svoju magiju koju je imao u nogama. Protivnika je fenomenalnim zalamanjima bacio na travu, a onda je po zemlji dodao Savićeviću koji je bio na petercu. Dejo je ovu loptu šutnuo na prvu, jer je imao igrača na leđima i ona je neverovatnom putanjom preletela gol Argentinaca, što je delovalo kao nemoguće sa te blizine. Bila je to fenomenalna šansa. Ivica Osim po mnogima nije pružao onoliko minuta Deju koliko je ovaj zasluživao svojim kvalitetom, pa je promašaj protiv Argentine nekako protumačen kao kazna za to.
Utakmica je ubrzo otišla u izvođenje jedanaesteraca. Ishod je verovatno mnogima poznat. Bila je to penal serija koja se pamti i u kojoj su mnogi majstori fudbala promašivali. Uključujući Dijega Maradonu, kome je Tomislav Ivković uhvatio „živu loptu“. Za Jugoslaviju su promašili Dragan Stojković (pogodio prečku u prvoj seriji), Dragoljub Brnović i Faruk Hadžibegić. Upravo zbog toga je Savićevićev promašaj dobio na težini i mnogi čvrsto veruju da je ta reprezentacija, sa kvalitetom koji je posedovala, mogla i do trofeja da je „Genijev“ šut završio nekoliko centimetara niže.
Podesetite se kako je to izgledalo: