Enco Šifo rođen je 1966. godine u La Luvjeru u Belgiji, a za istoimeni nižerazredni klub počeo je da igra sa svega sedam godina. Zbog odličnog snalaženja sa loptom prozvan je „Mali Pele“, a takav talenat brzo su spazili skauti jednog od najvećih klubova iz Belgije, Anderlehta, i doveli ga u svoje redove. Debitovao je za prvi tim 1983. godine i narednih sezona igra veoma dobro, pa sa Anderlehtom osvaja tri titule šampiona Belgije. Nakon dobrih partija prelazi u Inter što je trebalo da mu bude kruna karijere, ali se ne snalazi najbolje u Milanu, pa vrlo brzo menja sredinu i odlazi u Francusku, ali ni u Bordou ni u Okseru, uz povrede koje su ga pratile, ne pruža dobre partije. Nešto bolje igrao je dve sezone u Torinu sa kojim se plasirao u finale Kupa UEFA u sezoni 1991/92, dok je naredne osvojio Kup, zatim odlazi u Monako gde takođe osvaja titulu pre nego što se vratio u Belgiju, gde po četvrti put postaje šampiona sa Anderlehtom. Šarloa mu je bila poslednja stanica u karijeri koju je završio u sezoni 2000/21, zbog dijagnostikovanja hroničnog artritisa.
Enco Šifo je za Belgijance jedan od najboljih u istoriji
Enco Šifo je bio kreativac, igrao je u veznom redu i bio je klasična „desetka“ fudbala koji se igrao u to vreme. Često je igrao ofanzivno, odmah iza napadača, imao je odličan pregled igre, dobru viziju, sjajan šut desnom nogom, sve ono što mu je pomagalo da postiže dosta golova ili asistira saigračima. Iako su treneri često kritikovali njegovu defanzivu on se u Belgiji smatra jednim od najboljih igrača u istoriji. Za reprezentaciju Belgije debitovao je 1984. godine, a ukupno je odigrao 84. utakmice i postigao 18 golova. Igrajući na Evropskom prvenstvu 1984. godine u meču sa tadašnjom Jugoslavijom postao je u to vreme najmlađi igrač koji je nastupio na završnici Evropskih prvenstava, Belgijanci su taj meč dobili sa 2:0. Nastupao je još na prvenstvima sveta 1986, 1990, 1994. i 1998. godine, a u Meksiku 1986. godine proglašen je za najboljeg mladog igrača Mundijala.
Šifa su mnogi zaboravili, neki ga se sećaju kroz maglu ili samo kao imena sa Paninijevih sličica, a mi vas danas podsećamo i na jedan od najlepših golova koje je postigao u karijeri. 10. septembra 1986. godine, u kvalifikacijama za EURO 1988. godine Belgija je u Briselu igrala meč protiv Republike Irske. Rezultat je posle 70 minuta bio 1:1 i domaći su se napadajući trudili da sva tri boda ostanu na stadionu „Kralj Boduen“.
Usledio je korner za Belgiju, izveden je neverovatno ležerno, atipično, na samu ivicu šesnaesterca. Na loptu je na šesnaest metara od gola naleteo Enco Šifo, trznuo glavom i poslao je u gornji levi ugao golmana Irske. Bio je to fenomenalan gol kakav se retko viđa. Pogodak glavom sa velike distance posle uigrane akcije. Republika Irska je do kraja meča uspela da izjednači iz penala u 90. minutu, ali akcija i gol sa ove utakmice koji je postigao Enco Šifo smatra se jednim od najlepših glavom postignutih pogodaka u ovom takmičenju. Podsetite se: