Kada je odlučeno da se od Olimpijskih igara 1984. godine u Los Anđelesu održava takmičenje u maratonu i u ženskoj konkurenciji to je izazvalo puno polemika. Mnogi su smatrali da je maraton preteška disciplina za dame i da ne bi trebao da bude deo „olimpijske porodice“, jer može izazvati zdravstvene posledice po učesnice, ali odluka je, ipak, ostala na snazi. I baš taj prvi olimpijski maraton iznedriće herojinu koja će postati sportski junak širom planete i o čijoj će se velikoj volji decenijama pričati, ali i čija će odluka da ne odustane od trke i pored očigledne iscrpljenosti ponovo „probuditi“ pojedine kritičare…
Tog 5. avgusta 1984. godine u Los Anđelesu se održavala istorijska maratonska trka u kojoj je jedna od učesnica bila i Švajcarkinja Gabrijela Andersen. Ona je tada imala punih 39 godina i nije bila u krugu favorita, pa gotovo izvesno da pre trke niko nije verovao da će baš ona postati junak. U trci po veoma toplom i „teškom“ vremenu trijumfovala je domaća takmičarka Džoan Benoa, a Andersenova je završila na „tek“ 37. mestu. Iako sam pogled na rezultate trke ne govori da je Švajcarkinja bila jedina o kojoj se posle trke pričalo, upravo se baš to dogodilo i to zbog njenog finiša koji se i danas prepričava.
Trčala je tokom većeg dela trke Gabrijela Andersen u svom ritmu, koji nije bio dovoljan za vrhunski rezultat, ali koji je bio u okviru njenih mogućnosti. Ipak, na oko 10 kilometara pre cilja Andersenova je počela da oseća ozbiljnije probleme, zbog velike vrućine gotovo da je dehidrilala, a noge su joj bile sve teže. Kako je kasnije sama pričala tada joj je kroz glavu prolazilo da joj je to verovatno jedino učešće na Igrama i da nikako ne sme da odustane, jednostavno je „morala“ da stigne do cilja. I delovalo je da će uspeti, uz manje probleme trčala je u nekom svom ritmu, a onda je stigla do tunela koji je bio na manje od kilometar pre cilja i koji je bio ulaz na „Olimpijski stadion“ u Los Anđelesu, gde je pred mnogobrojnom publikom bio finiš trke. „Ušla sam u tunel i pomislila ovde je manje toplo i znala sam da nemam još mnogo do kraja. Odmah po izlasku iz tunela vrućina je postala još gora, a ja sam bila potpuno dehidrirana.“ – izjavila je kasnije Gabrijela Andersen.
Kada je Švajcarskinja izašla iz tunela i ušla na stadion, do cilja je imala oko 600 metara, ali je bila i vidno iscrpljena. Ipak, odustajanje nikako nije bila njena opcija. Trčala je Gabrijela Andersen jedva, telo joj se krivilo od umora, a onda kada je došla na oko 400 metara do cilja delovalo je da, ipak, neće uspeti. Izgubila je potpuno snagu, više nikako nije mogla da trči, a redari su pokušali da je spreče da ide dalje ka cilju, u strahu da dodatno ne ugrozi svoje zdravlje. Ipak, ona nije imala nameru da odustane, nastavila je hodajući, što je takođe išlo veoma teško i izgledalo dosta mučno, dok ju je za to vreme publika „frenetično“ bodrila i podržavala u njenoj velikoj želji da stigne do ciljne linije. Iako je u više navrata delovalo da neće izdržati do kraja i da je samo pitanje trenutka kada će se srušiti, Gabrijela Andersen je uspela na oduševljenje navijača da stigne do cilja, a potom više nije mogla da stoji na nogama i srušila se u naručje redara, koji su je ubrzo izneli sa stadiona. Publika je ovacijama nagradila njenu veliku borbu, a iako se srušila odmah pošto je prešla ciljnu liniju, Gabrijela Andersen je uspela da ispuni svoj cilj i završi maratonsku trku na Igrama u Los Anđelesu.
„Toplota na stadionu me je ‘rastopila’, ali jasno se sećam aplauza i podrške sa tribina. Mislim da me je to vodilo kroz taj poslednji krug. Verujem i da bi svako drugi izdržao do kraja. Misao da sam uspela bila je jedina važna. Gledajući unazad vidim da se mnogo ljudi pomalo poistovećuju sa mnom, jer vide moju veliku borbu i vide da ako namestite svoj mozak da uspe možete savladati mnoge prepreke.“ – izjavila je kasnije Gabrijela Andersen o svom podvigu u Los Aneđelesu.
Iako je već dva sata posle trke Gabrijela Andersen bila potpuno u redu i nije imala nikakve zdravstvene probleme, mnogi „kritičari“ su njen nastup u Los Anđelesu iskoristili kao priliku da još jednom istaknu kako dame ne bi trebale da učestvuju u tako teškim sportskim disciplinama, jer mogu da ugroze svoje zdravlje. Ipak, njihova mišljenja su se na sreću ispostavila kao pogrešna, pa su dame nastavile da se takmiče u maratonu na Olimpijskim igrama. Finiš Gabrijele Andersen u maratonskoj trci na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, iako je na momente izgledao veoma mučno, smatra se jednim od najvećih sportskih podviga u istoriji i jedan od najvećih trijumfa volje jednog sportiste, kao i pokazatelj neverovatne borbenosti i upornosti, kakva se veoma retko viđa, a kako su izgledali ovi legendarni trenuci možete pogledati na snimku koji je pred vama.