Dejvid Siman bio je gotovo deset godina neprikosnoven na golu Arsenala, ali ništa manje i Engleske reprezentacije i na „Ostrvu“ se smatra jednim od najboljih golmana na tim prostorima. I zaista su neosporni njegovi golmanski kvaliteti, a odbrana u FA kupu 2003. godine možda i najbolje pokazuje kakve je reflekse imao. Međutim, neosporno je da je umeo i da kiksne, da bude tragičar, i svima će na pomen njegovog imena prvo pasti na pamet onaj Ronaldinjov lob sa Svetskog prvenstva 2002. godine. Međutim, taj kiks bio je samo replika onoga što se dogodilo sedam godina ranije…
Početkom maja 1995. godine, na „Parku Prinčeva“, u Parizu, igralo se finale Kupa pobednika kupova, a protivnici su bili Saragosa i Arsenal. Oni koji su utakmicu gledali složiće se verovatno da nije bila dinamična, da je čak možda bila i dosadna, a sva bitnija dešavanja desila su se u poslednjih dvadesetak minuta. Prvo je španski predstavnik poveo u 68. minutu golom Esnajdera, da bi Arsenal poravnao desetak minuta kasnije golom Hartsona. Ušlo se zatim u produžetke, ali ni tu nije imalo mnogo toga da se vidi. A onda je došao 120-i minut, svi su čekali da sudija odsvira kraj i da se otpočne sa pripremama za penale, ali…
Igrači Arsenala odbili su jednu loptu koja je došla do Najima, gotovo na centru igrališta, sa desne strane, on ju je prihvatio dajući joj for i dok je ona odskakala od zemlje, sustigao ju je i na opšte iznenađenje „raspalio“ po njoj. Lopta je imala ogroman luk, ali se posle par sekundi videlo da ide u gol. Siman se vraćao trčeći unazad, pokušao da je odbije preko prečke, ali nije bio dovoljno spretan. Lopta se kotrljala u mreži. I dok su svi u belim dresovima slavili na terenu grleći junaka Najima, Dejvid Siman je sedeo iza gol linije, ne verujući šta mu se upravo dogodilo. Bila je to tužna slika koja će se urezazi u pamćenje navijačima Arsenala. Da nesreća bude veća Najim je dugo godina pre karijere u Španiji nastupao za najvećeg rivala „Tobdžija“, ekipu Totenhema. Siman je u utakmici polufinala blistao u penal seriji i doneo prolaz dalje svojim odbranama protiv Sampdorije, ali je isto tako primio lob gol od Manćinija u istom dvomeču. Kao da ga je pratilo to prokletstvo kiksiranja prilikom lob udaraca…
Novinari su odmah pohrlili da pitaju Najima ono što to su skoro deceniju kasnije pokušali da izvuku i od Ronaldinja, ali on je detaljno i argumentovano objasnio svoj postupak: „Gol nije bio slučajnost! Igrao sam protiv Arsenala pet godina sa Totenhemom i zapamtio sam da su uvek igrali sa visokom defanzivnom linijom, a golman se ponašao kao štoper, tako da sam pre utakmice rekao saigračima i našem treneru da treba da pokušamo da šutiramo sa distance.“ Podsetite se kako je izgledala jedna od najluđih završnica u finalima velikih takmičenja, fenomenalan gol Najima i jedan od najvećih kikseva u karijeri Dejvida Simana: