Ne, ovo nije još jedna priča o tome kako Adrijano nije iskoristio svoj ogromni potencijal, kako je mogao mnogo više, ovo je prosto tekst o jednom prelepom, a naizgled jednostavnom potezu, koji tako izgleda kada ga izvode veliki majstori. A takav je upravo bio Adrijano Leite Ribeiro.
Početkom decembra 2005. godine Inter je na svom stadionu dočekao Askoli u jednom samo naizgled lakom meču. Milanski tim je igrao na više frontova i za tri dana čekao ih je Rendžers u Ligi šampiona, dok se „Derbi de la Madonina“ igrao sledeći vikend. Zato su ovakve utakmice kod kojih su gotovo svi i pre meča već upisali bodove moćnom Interu bile veoma teške. Askoli je od početka utakmice pokušavao da zatvori prilaze svom golu, ali to je bilo veoma teško, jer su u to vreme u ofanzivi Intera nastupali Adrijano i Rekoba, uz podršku Stankovića, Figa, Kambijasa i Verona. Čitavih 25 minuta odolevali su gosti, a onda je napravljen prekršaj nad Figom, iskosa sa desne strane terena na nekih dvadesetak metara od gola i odmah su se pored lopte stvorili Interovi napadači koji su u tom trenutku, bili jedni od najboljih izvođača slobodnih udaraca na svetu. Traba napomenuti da je Siniša Mihajlović u tom trenutku sedeo na klupi za rezervne igrače.
Pozicija je bila izuzetno teška za izvođenje, jer je lopta bila dosta iskosa. Međutim, Adrijanu to nije smetalo, on je uhvatio kratak zalet i „raspalio“ po lopti koja je preletela živi zid u neverovatnom luku a zatim udarila u donji deo prečke i ušla u gol. Golman Kopola jedva da je uspeo da napravi korak u stranu koliko je udarac bio precizan i brz, a zatim je samo ispratio loptu kako ulazi u gol. Manćini je aplaudirao na klupi, uostalom kao i svi na stadionu koji su videli ovu „lepoticu“, dok se „Imperator“ Adrijano radovao sa svojim saigračima. Fantastičan gol postigao je Brazilac tog dana, toliko lep da se nedeljama nije skidao sa malih ekrana. Ovakvi potezi i to što bodovi nisu rasipani protiv malih klubova upravo je ono što je Interu i donelo titulu te sezone.
Od 2004. godine, kada mu je umro otac, Adrijano je počeo da tone u depresiju, alkohol i druge poroke i karijera mu je krenula nizbrdo. Ovakvi trenuci su se dešavali samo da podsete na neverovatan talenat i mogućnosti koje je Brazilac imao. Kako su pojedini saigrači govorili bio je mešavina Ronalda i Ibrahimovića i ne samo da je umeo da postiže golove sa obe noge, glavom, da dribla, da trči neverovatno brzo obzirom na to koliko je korpulentan, Adrijano je umeo da pogodi i iz slobodnog udarca, a ovaj protiv Askolija je, uz onaj protiv Real Madrida, sigurno bio jedan od najlepših u njegovoj karijeri. Podsetite se kako je to izgledalo: