Mnogi su verovali da će tog 11. februara 1990. godine u Tokiju, Majk Tajson imati samo još jednu laku odbranu šampionskog pojasa. Međutim, umesto toga dogodiće se borba koja će promeniti boksersku istoriju. Džejms Baster Daglas, kojeg do tada mnogi nisu svrstavali u sam bokserski vrh, posle borbe u kojoj je bio puno bolji, fantastičnom serijom udaraca u 10. rundi nokautirao je Majka Tajsona. Tako je postao šampion planete u teškoj kategoriji. I ništa tu ne bi bilo sporno. Posle meča bi se verovatno pričalo samo o nestvarnom nastupu Bastera Daglasa i tražili bi se razlozi zbog kojih Tajson nije bio ni senka jednog od najvećih boksera ikada, što svakako jeste. Samo da se nije dogodio kontroverzni finiš osme runde…
Majk Tajson je fantastičnim udarcem poslao Bastera Daglasa na pod
U tim trenucima, iako do tada nemoćan u borbi i sa vidnim tragovima Daglasovih udaraca na licu, Majk Tajson plasira fantastičan desni aperkat pravo u bradu Bastera Daglasa. On tim udarcem šalje protivnika na pod. Pomislili su tada mnogi „da je to to“. Da je Tajson kao i mnogo puta u karijeri uspeo jednim udarcem da dobije meč. Da je uspeo da se „izvuče“ u borbi u kojoj nije blistao. Ali… Džejms Baster Daglas pred kraj brojanja sudije Oktavio Merana ustaje, a potom mu gong pomaže da „preživi“ tu rundu. U nastavku borbe Baster Daglas beleži trijumf na već opisani način, ali će njegovo podizanje iz nokdauna u osmoj rundi u mnogome obeležiti njegovu pobedu karijere…
Naime, sudija Oktavio Meran nije odmah počeo da broji Džejmsu Basteru Daglasu. On je prvo poslao Tajsona u neutralan ugao, a tek onda krenuo da broji Daglasu. Potom nije ni brojao odgovarajućom brzinom, pa je Džejms Baster Daglas uspeo da ustane posle provedenih nešto više od 13 sekundi na podu, što je dosta više od dozvoljenih 10 sekundi. Po pravilima to je trebao da bude nokaut Tajsona, ali odlukom sudije Oktavio Merana to nije bio. Mnogo je teorija do danas zašto je to tako…
Bilo je mnogo glasina da je borba nameštena
Pisalo se mnogo da je borba nameštena, da su kladioničari „umešali prste“ u ishod, da Tajson nikako nije smeo da pobedi i da je to znao i sudija. Međutim, potvrde tih tvrdnji nikada nije bilo. Sve je ostalo samo na glasinama. Ipak, ishod meča je još neko vreme bio upitan. Ćelnici bokserskih federacija, u okviru kojih se održavala borba, prvo su prihvatili žalbu iz Majkovog tima, koji je predvodio Don King, a koji je tražio da meč bude poništen zbog očigledne greške sudije Merana, da bi potom pod pritiskom javnosti i mnogih boksera i bokserskih trenera, ipak, odlučili da priznaju ishod borbe u ringu i potvrde pobedu Džejmsa Bastera Daglasa.
Novi šampion je često u razgovorima sa medijima govorio da je ta navodna kontroverza nepravedno skrenula fokus sa njegovog sjajnog nastupa i da zapravo ništa nije bilo sporno, da je on mogao da ustane i ranije, ali da nije želeo, već je pratio brojanje sudije, kako bi iskoristio maksimalno dozvoljeno vreme za oporavak posle udarca Tajsona. Mnogi ljubitelji boksa su gledajući snimak tvrdili da je Baster Daglas u pravu. Njima zaista deluje da je on mogao da ustane i ranije da je trebalo.
Da li je Tajson zaslužio da iz te borbe izađe kao pobednik?
Sa druge strane, Majk Tajson, kao i mnogi njegovi obožavaoci, često je tvrdio da je on zaslužio i da je morao da izađe kao pobednik iz duela u Tokiju, jer je u osmoj rundi nokautirao Daglasa. Ipak, „Gvozdeni“ je uvek i napominjao da nije bio dovoljno spreman za taj meč. Govorio je da je Baster Daglas bio bolji borac u ringu i da je on u toj borbi „platio ceh“ nesportskom životu tih godina.
Za neke to je velika bokserska nepravda i kontroverza. Za druge ništa tu nije bilo mnogo sporno. Jednostavno, Džejms Baster Daglas je po njima uspeo da „preživi“ i da na vreme ustane posle fantastičnog udarca Tajsona. Vaše mišljenje o ovoj sada već legendarnoj situaciji možete podeliti sa nama, nakon što se na snimku pred vama podsetiti trenutka koji je po mnogima obeležio borbu Tajsona i Bastera Daglasa.