Najemotivniji i najtragičniji gol u istoriji fudbala

Najemotivniji i najtragičniji gol u istoriji fudbala

1992. godine, iz političkih razloga, fudbalska reprezentacija Jugoslavije, suspendovana je sa Evropskog prvenstva koje se održavalo u Švedskoj. I dok se pola Balkana bavilo kalkulacijama koliko bi daleko mogla da dogura izuzetno jaka ekipa „Bivše Juge“, upražnjeno mesto zauzela je reprezentacija Danske, koja ne samo da ovo nije očekivala, već je pola reprezentativaca u tom trenutku bilo na odmoru širom sveta, maksimalno koristeći pauzu između dve sezone. U početku, niko u Danskoj nije verovao u vest da njihov tim ide na prvenstvo, svi su mislili da je u pitanju šala. Čak je i trener Ričard Miler-Nilsen u početku odbijao da poveruje u tako nešto, ali kasnije, kada je bilo jasno da Danci zaista zamenjuju Jugoslovene, počeo je da okuplja fudbalere sa letovališta koja su se nalazila širom sveta. Ovo nije bio ni malo lak zadatak, jer igrači nisu bili voljni da prekinu letovanja sa svojim porodicama, tim pre što su znali da njihova reprezentacija nema gotovo nikakve šanse na takmičenju. Trener je ipak, uz ogromne poteškoće uspeo da okupi igrače, do duše ne sve, jer je na primer Mihael Laudrup, od ranije već u sukobu sa selektorom, odbio da dođe na okupljanje, što se kasnije ispostavilo kao njegova velika greška.
Miler-Nilsen je razumeo nezadovoljstvo igrača, ali je pokušavao da im objasni da će posle samo tri odigrana meča moći da se vrate svojim odmorima i porodicama. Tim nije imao plan treninga, nije imao analize protivnika, nije imao ništa. Ideja je bila da ekipa izađe na teren, povede loptu i dalje improvizuje, naravno ne bukvalno, postojale su pripreme pred svaki meč, ali to nije bilo ni blizu nivoa kako su se pripremile ostale ekipe.

Kim Vilfort je u početku odbijao da igra na Evropskom prvenstvu 1992. godine.
Kim Vilfort je u početku odbijao da igra na Evropskom prvenstvu 1992. godine.

Kim Vilfort, jedan od Danskih reprezentativaca, u početku je odbijao da dođe na okupljanje. Razlog je bio jeziv, njegova ćerkica umirala je od raka u tim trenucima u bolnici. Trener i saigrači su shvatali u kakvoj se užasnoj situaciji nalazi Kim, pa su mu ponudili da sam izabere uslove pod kojima će učestvovati na prvenstvu. Međutim, on je to odbio i bio čvrsto pri stavu da ne putuje u Švedsku, Ipak, devojčici je postalo bolje, pa su ga ona i supruga zamolile da ode na prvenstvo. Trener mu je dozvolio da odmah posle svakog meča može da se vrati u Dansku, pošto je sve bilo blizu, i Kim je nekako pristao.
Prvi meč na prvenstvu Danska je odigrala nerešeno sa Englezima, bez golova, u drugom je izgubila od domaćina Švedske sa 1:0. U pauzi pred poslednji meč u grupi Kimova supruga mu javlja da se stanje njihove ćerkice znatno pogoršalo i traži od njega da odmah dođe u bolnicu u Kopenhagen. Ne gubeći ni trena on je spakovao kofere i svojim saborcima na terenu poželeo sreću i poručio da ga ne čekaju, jer je odlučio da definitivno napusti turnir. Svi ga razumeju i u reprezentaciji zbog ovoga vlada tuga, ali cela situacija kao da na neki način ujedinjuje ekipu. Utakmicu protiv Francuske Kim gleda u bolnici sa bolesnom ćerkicom. Danska vodi već u 8. minutu, da bi Francuzi izjednačili u drugom poluvremenu i taman kada se činilo da će slomiti Dance, na samom kraju meča Ejstrup pogađa za pobedu Skandinavaca i plasman u polufinale. Vilfort tada doživljava nešto neverovatno. Cela bolnica postaje neverovatno bučna i odzvanja veseljem i navijanjem. Svi oni koji su do pre dva sata ležali u posteljama i stenjali od bolova, isti oni nemoćni, ćelavi, mršavi ljudi, iscrpljeni nemilosrdnom bolešću, kao da su odjednom oživeli, postali su ponovo srećni. Bilo je neverovatno emotivno iskustvo gledati te ljude kako slave pobedu svoje reprezentacije i koliko u stvari sve to njima znači. On takođe vidi i radost svoje ćerke, među svim tim ozarenim licima. Gotovo svi u bolnici zaboravili su bar tokom meča na svoje bolesti, na svoje patnje… Vilfortu se srce slama, odlazi do jedne prostorije u koju se zaključava i počinje da plače poput malog deteta.

Gol koji je postigao Kim Vilfort u finalu Evropskog prvenstva u Švedskoj.
Gol koji je postigao Kim Vilfort u finalu Evropskog prvenstva u Švedskoj.

U polufinalu Dance čeka „nepobediva“ Holandija. Strašna ekipa, prvi favorit prvenstva sa Van Bastenom, Gulitom, Bergkampom, Blindom, Frank De Burom… i gotovo svi vide debakl Danaca. Vilfort se nakon emocionalnog iskustva u bolnici i na nagovor svoje ćerkice i ostalih bolesnika vraća u tim. On igra za sve one bolesnike, igra za to da ih bar na trenutak učini srećnima pre smrti koja ih vreba već za koji dan. Ima li jačeg motiva? Regularan deo utakmice na iznenađenje mnogih završen je 2:2, pa je usledilo izvođenje penala. Drugi penal promašio je Van Basten za „Lale“. Vilfort je trebalo da izvede četvrti udarac sa bele tačke za svoj tim. Iscrpljen i fizički i psihički on u izvođenju penala nalazi smisao. Gleda u nebo, mislima je u Kopenhagenu, šutira i pogađa. Suze mu kreću na oči, jer zna da su njegova ćerka i još hiljade bolesnih Danaca koje rak lagano ubija sada srećni, zaboravljaju na pakao kroz koji prolaze prikovani uz televizore. Niko od Danaca nije promašio i kao u bajci ekipa koju su svi već na početku otpisali, ekipa koja se nije ni kvalifikovala za turnir, bila je u finalu.
Posle meča Kim Vilfort je odmah odleteo za Kopenhagen. Njegova ćerka se osećala veoma loše. Sedmogodišnja Lin Vilfort je polako umirala. Njen otac skrhan tim prizorom odbija da igra u finalu, ali njegova porodica i svi bolesnici preklinju ga da odigra meč i osvoji prvenstvo za njih. To zahteva i njegova ćerkica u trenucima kada ima snage da govori. Ishod tog finala gotovo svima je poznat. Danci su protiv prejakih Nemaca poveli golom Jensena u 18. minutu. Trebalo je zatim odoleti agresivnim napadima „Pancera“. Gol za izjednačenje je „visio u vazduhu“, a onda, desetak minuta pre kraja meča, Kim Vilfort postiže svoj najvažniji gol u životu i ostvaruje san cele nacije. Ali njegove misli bile su samo sa onima koji tamo negde kilometrima daleko umiru od bola i očaja na odeljenjima za borbu protiv raka, bez ikakve nade za ozdravljenjem. Njegov gol bio je posvećen svima njima i njegovoj ćerki, Lin koja je takođe bila na korak od smrti.

Kim Vilfort uspeo je sa Danskom da postane šampion Evrope i to u trenucima dok mu se ćerkica borila za život.
Kim Vilfort uspeo je sa Danskom da postane šampion Evrope i to u trenucima dok mu se ćerkica borila za život.

Kimov gol u finalu protiv Nemaca smatra se jednim od najemotivnijih i najtragičnijih golova u istoriji fudbala. Bajkovita priča o Danskoj kao osvajaču Eura biće zlatnim slovima upisana u fudbalske anale. Cela nacija slavila je ovaj neverovatan podvig. Lin Vilfort umrla je nekoliko nedelja nakon finala. U poslednjim satima svog života rekla je da je ponosna na oca. Njen san se ostvario, Danska je postala prvak, a njen tata heroj nacije. Bila je to bajka napisana za nju i one slične njoj. Godinu dana nakon Evropskog prvenstva, Kim i Mina Vilfort dobili su ćerkicu Rike.
Podsetite se kako je izgledao gol koji je Kim Vilfort postigao u finalu protiv Nemaca, sa mislima u bolesničkom krevetu u kome se gasio život njegove sedmogodišnje ćerkice:

Author: Miloš

Share This Post On

1 Comment

  1. Zaista tragicna prica. Porodica Kim Vilforta je jos uvijek pogodjena tim tragicnim dogadjajem koji im je obiljezio zivot.
    Ne tako davno je snimljen film „Ljeto ´92“ o tom prevnestvu, i porodica Vilfort je odlucila da ne dodje na premijeru, jer bi im bilo pretesko da sve to opet prezivljavaju gledajuci film.
    Zelio bih samo dodati malu ispravku- djevojcica se zvala Line Vilfort a ne Lin (izgovara se kao sto se i cita Line).
    Takodje, nije umrla nekoliko dana nakon finala vec sest nedelja nakon finalnog meca.

    Post a Reply

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This