Nestvaran povratak Karola Bieleckog

U prijateljskoj rukometnoj utakmici 10. juna 2010. godine, između Poljske i Hrvatske, desio se nesrećan događaj koji će promeniti život Poljskom rukometašu Karolu Bieleckom. Hrvat Josip Valčić, posle jednog dodavanja, naleteo je potpuno nehotice na Karola Bieleckog i prstom ga zakačio po oku. Ispostaviće se da će u toj situaciji Karol Bielecki doživeti tešku povredu levog oka. Ni posle velikih napora i par operacija, lekari neće uspeti da mu spasu oko. Odmah pošto je bilo definitivno da će Poljak morati da nastavi život bez levog oka, lekari su Bieleckom saopštili da zaboravi na rukomet. Po njima nije bilo moguće da Karol Bielecki ikada više kao igrač kroči na rukometni teren…

Karol Bielecki nije želeo da odustane

Ubrzo posle operacije Bielecki se oglasio u medijima, želevši da kaže da „nije sve toliko strašno“. „Događaju se i gore stvari u životu. Nisam uopšte ljut na Valčića, nije bilo nikakve namere. Nažalost, lekari nisu mogli da mi spasu oko. Moraću da naučim da živim novi život, ali snaći ću se. Ipak sam izgubio „samo“ oko.“ I pored drugačijih prognoza i sugestija lekara, Karol Bielecki nije imao nameru da odustane od bavljenja rukometom, pa je odlučio da proba da nastavi svoju igračku karijeru. Posle kontrolnih pregleda, dobio je „zeleno svetlo“ od lekara da počne sa individualnim treninzima, uz obavezno korišćenje zaštitnih naočara…

U početku, kako je kasnije i sam pričao, Bieleckom je najveći izazov bio da se privikne na novi doživljaj prostora. U početku treninga pravio je puno grešaka. Dodavanja su bila loša, a lopte koje je slao ka golu nisu „pogađale cilj“. Bilo je i puno frustracija kod Bieleckog. Ipak, odustajanje nije bila opcija za rukometaša iz Poljske. Polako se vraćao punim treninzima sa svojom tadašnjom ekipom Rajn Neker Levenom, pa je počeo i sa „kontakt“ treninzima. Samo osamdesetak dana posle tragičnog događaja, u drugom kolu prvenstva Nemačke, pred oko 10.000 navijača ekipa Levena je dočekala Gepingen. Trener domaćih Torsten Storm je rešio da prvi put posle povrede pruži priliku Bieleckom u zvaničnom meču. I onda je krenula „bajka“…

Nestvaran povratak Bieleckog na teren

Karol Bielecki je krenuo da igra kao da se povreda nikada nije ni desila i kao da nije ostao bez oka. Pogađao je iz svih pozicija, „rešetao“ gol Gepingena, a u više navrata je “topovskim” šutevima od preko 100km/h milimetarski precizno slao loptu u same uglove protivničkog gola. Jednostavno rečeno, to je bilo veče Karola Bieleckog. Veče o kojem je dva meseca ranije mogao samo da mašta i koje je tada delovalo da nije moguće da će se dogoditi. Predvodio je Karol Bielecki svoj tim do pobede od 28:26. Na kraju je meč završio sa 11 postignutih golova. Odmah pošto se sirena oglasila po poslednji put na susretu, svi prisutni u dvorani, oko 10.000 navijača, iz sveg glasa su skandirali ime Karola Bieleckog. Time su upotpunili to neverovatno i vrlo emotivno veče.

„Bio je jači nego ikada ranije. Sve vreme sam imao knedlu u grlu. Ovo što se danas dogodilo puno je vrednije od bilo koje pobede.“ – izjavio je posle meča trener domaćih Torsten Storm. Sam Karol Bielecki posle meča nije želeo da govori o svom hendikepu, jer za njega je „stvar gotova“ i ne želi da se vraća na to, a kako je istakao najbitnije mu je da se dobrom partijom vratio rukometu i da je njegova ekipa uspela da trijumfuje.
Nastup Karola Bieleckog na meču sa Gepingemom sportska javnost dočekala je sa oduševljenjem i iskrenim divljenjem. Iako je u sportu bilo puno situacija koje su vrlo emotivne i prosto teraju suze na oči, poput gola Kima Vilforta ili emotivne borbe Pita Samprasa zbog bolesti trenera, svi su se složili da je Poljak to veče ispisao jednu od najlepših i najemotivnijih priča u istoriji rukometa i sporta uopšte.