Roberto Bađo – Najbolje za kraj

Roberto Bađo - Najbolje za kraj
Roberto Bađo - Najbolje za kraj

Dve nedelje pre početka sezone Italijanske Serije A, 2000-01, Roberto Bađo je bez kluba i sam trenira u Kaldonju, svom rodnom gradu severno od Vićence. Ovaj tada 33-godišnjak je bio napustio Inter nakon žučne i javne svađe sa trenerom Marčelom Lipijem i kako se vrelo leto završavalo, a jesen polako počinjala, postojala je vrlo realna šansa da sezona počne bez „Malog Bude“. A onda mu je zazvonio telefon.
„Zdravo Roberto, ja sam Macone.“ – rekao je glas sa druge strane. Karlo Macone, koji je upravo preuzeo Brešu nakon njihove promocije u Seriju A, imao je svakodnevni ritual čitanja italijanskih sportskih novina i nije mogao da veruje kada je tog dana pročitao da Bađo razmišlja o prelasku u Ređinu. Pronašao je Bađov broj od prijatelja i krenuo u akciju. „Birao sam brojeve brže nego što mu je trebalo da ih izgovori.“ – prisećao se kasnije Macone. Bađo je bio iznenađen. „Halo, mister, da li ste to zaista vi?“ – odgovorio je. „Da, to sam zaista ja, Karlo Macone. Pročitao sam u novinama da ideš u Ređinu. Zašto ne dođeš u Brešu i budeš bliže svom domu?“ Bađo je delovao zainteresovano, pa je Macone odmah otišao do vlasnika kluba, Luiđija Korionija, da mu „proda“ ideju. Prekretnica je navodno bila kada je Korionijeva žena, Anamaria Botaci, čula razgovor. „Bađo? Da, odmah ga potpišite!“ – rekla je. Dogovor je završen do kraja dana.

Roberto Bađo napravio je pravi izbor odlukom da pređe u Brešu.
Roberto Bađo napravio je pravi izbor odlukom da pređe u Brešu.

Uprkos tome što je imala Bađa, Breša je loše počela sezonu, pokupivši samo tri boda u prvih sedam utakmica. Bađo nije mogao da postigne gol i da stvar bude još gora, povredio je koleno u meču protiv Lećea neposredno pre Božića i bio je van terena dva meseca. Vratio se krajem februara i konačno dva puta uspeo da zatrese mrežu i to protiv Fiorentine, jednog od njegovih bivših klubova. Nade Breše u opstanak pojačane su januarskim ugovorom o pozajmici 21-godišnjeg veznog igrača Andrea Pirla. „Sin grada“, debitovao je za klub 1995. godine kao 16-godišnjak, pre nego što je prešao u Inter. Nakon što mu je bilo teško da da se izbori za minute u Interu, vratio se u svoj matični klub na pozajmicu.
Dok je Bađo bio povređen, Pirlo je igrao na svojoj uobičajenoj poziciji, delujući odmah iza Darija Hubnera. Međutim, Macone nije hteo da igra sa dve „desetke“ kada se Bađo vratio, pa je smislio genijalno rešenje. „Odveo sam Pirla po strani jednog dana na treningu i rekao: ‘Andrea, želim da poboljšam kvalitet naše igre i treba mi ti da mi pomogneš. Imaš dobar taktički smisao, dobre noge i znaš kako da se krećeš. Želim da promenim tvoju poziciju, bićeš plejmejker ispred odbrane.’“ Pirlo je bio skeptičan. „Gledao me je zbunjen, pre nego što je rekao: ‘Mister, ali tako neću da postignem mnogo golova.’“ Macone je bio uveren da će ideja uspeti, rekavši Pirlu: „Ti si kao neko ko ima savršenu viziju, ali želi da pokrije svoje oči. Moraš da usmeravaš igru, a ne da igraš leđima ka golu kao napadač.”

Roberto Bađo i Andrea Pirlo su bili maestralan tandem koji je doveo Brešu do najboljih rezultata u istoriji kluba.
Roberto Bađo i Andrea Pirlo su bili maestralan tandem koji je doveo Brešu do najboljih rezultata u istoriji kluba.

Promena se nije isplatila odmah. Breša je izgubila od Lacija, Rome i Atalante, primivši sedam uz svega jedan postignuti gol. Do trenutka kada su otputovali na „Stadio delle Alpi“ da se suoče sa Juventusom, prvog aprila 2001. godine, bili su treći od dna na tabeli. Meč se prodao sam od sebe: Bađo i Pirlo protiv Alesandra Del Pjera i Zinedina Zidana. Juve, koga je tada trenirao Karlo Anćeloti, vodio je bitku sa Romom za Skudeto. „Vučica“ je bila na vrhu tabele, tako da je Anćeloti znao da nema mesta grešci. Juve je krenuo sjajno, a Del Pjero je zatresao stativu sjajnim slobodnim udarcem. Bađo je potom testirao Edvina van der Sara sa distance. Zidan, koji je igrao odlično u poslednjih nekoliko meseci u Italiji, bio je tipični Zidan – ispitivao je i pritiskao odbranu Breše kako bi pronašao prolaz. Đanluka Zambrota je oštrim udarcem iz voleja posle pola sata doveo Juve u vođstvo. Posle prekida, Del Pjero je skoro udvostručio prednost udarcem iznad prečke. Bađo, sa pramenovima sive boje koje prolaze kroz taj ikonski „konjski“ rep, zatim je uposlio Pirla niz levu stranu, koji je ubacio centaršut i za dlaku promašio glavu Hubnera. Ipak, kako je sat otkucavao, rezultat je ostao 1:0.
Na četiri minuta do kraja, Pirlo je pokupio loptu na svojoj polovini i samo kratko bacio pogled da vidi gde je Bađo. „Oduzeo sam loptu i odmah tražio Roberta, iza ili između linije odbrane. On je potrčao i shvatio sam gde želi da mu pošaljem loptu.“ – prisećao se kasnije. Roberto Bađo je ušao iza centaralnih bekova Ćira Ferare i Igora Tudora. Pirlo je, na svoj tipičan način, nonšalantno, lansirao pas sa nekih pedesetak metara u Bađovom pravcu. Sada je samo Van der Sar stajao između Bađa i gola. Bađo je jednom rekao da „nikada nije bio zadovoljan lako postignutim golom“. Tako se i pokazalo. Kako je Pirlov pas pao sa neba, Bađo je odlučio da podigne nivo težine „na 100“.

Roberto Bađo je jedan od najlepših pogodaka u karijeri protiv Juventusa. Photo: Claudio Villa/Allsport
Roberto Bađo je jedan od najlepših pogodaka u karijeri protiv Juventusa. Photo: Claudio Villa/Allsport

On ne šutira loptu iz prve, kako bi većina to uradila, već umesto toga savija gležanj kao elastičnu traku da bi kontrolisao loptu i pomerio je dalje od golmana, šaljući Van der Sara da se baci na zemlju koliko je dug u očajničkom pokušaju da spase gol. Sve je urađeno tako besprekorno. Nema ni traga panike u Bađovom pokretu dok prolazi pored Van der Sara – nema užurbanog pokušaja da se lopta pošalje ka golu. Sa proračunatom smirenošću, Bađo čeka i bira pravi trenutak, nežno ubacuje loptu u mrežu tako sporo da se čini da bi defanzivac Juvea Mišel Paramati mogao da je stigne pre nego što pređe liniju. On to ipak ne uspeva, naravno. Van der Sar stoji nepomično, s rukama na kukovima, bez sumnje se pita čemu je upravo svedočio. To je bio jedan od najboljih prijema u istoriji igre. I sva lepota i umeće videlo se tek na usporenom snimku.
U karijeri koja je donela malo trofeja, Bađovi golovi postali su umetnička dela: remek dela koja će se ponovo otkrivati i analizirati generacijama. „Kad god ponovo vidim gol, čak i sada, ustanem i aplaudiram mu.“ – napisao je Macone u svojoj autobiografiji. Utakmica je završena rezultatom 1:1, Juve je dodatno zaostao u trci za titulu, a Roma je osvojila „Skudeto“. Bilo je po mnogima pravedno da je baš Bađo stao na put Anćelotiju i Juveu da osvoje titulu. Anćeloti je odbio priliku da ga potpiše 1997. godine kada je bio na čelu Parme, verujući da nema mesta za Bađa u njegovom strogom sistemu 4-4-2 (odluka za koju je Anćeloti kasnije priznao da se kaje). I iako je Roberto Bađo bio voljen u svim klubovima za koje je igrao, Juventus je bio izuzetak. Osećanja su se vremenom odmrzla, ali mu mnogi navijači Juvea nikada nisu oprostili što je odbio da izvede onaj penal protiv Fiorentine u aprilu 1991. godine i nakon toga stavio šal „Viole“ oko vrata nakon što ga je jedan navijač bacio. Neprestano su mu zviždani kada se vratio na“Dele Alpi“ nakon što je napustio klub 1995. godine.

Čini se da je Bađo u Breši doživljavao drugu mladost.
Čini se da je Bađo u Breši doživljavao drugu mladost.

Međutim ovaj gol nije bio samo Bađov. Bio je to Pirlov trenutak inspiracije, igra koja ga je uverila u novu
poziciju. „Znao sam tog popodneva da sam otkrio fenomen italijanskog fudbala.“ – rekao je Macone, kome se ne pripisuju dovoljno zasluga što je Pirla postavio na ovu poziciju, gde je postao jedan od najboljih igrača na svetu. Ohrabreni remijem u Torinu, Bađo i Breša su krenuli u sjajan niz: Bađo je postigao sedam golova u narednih pet utakmica (uključujući het-trik protiv Lećea, uz jedan direktno iz kornera), a Breša je ostala neporažena u poslednjih 10 utakmica sezone, što ih je naglo podiglo na osmo mesto na tabeli, što je najbolji rezultat kluba ikada. Kvalifikovali su se za Intertoto kup, na kraju su izgubili u finalu od PSŽ-a, a Roberto Bađo je bio nominovan za Zlatnu loptu. Sa 34 godine bio je najstariji igrač u užem izboru.
Bađo se tokom karijere više puta sukobljavao sa trenerima, ali njegov odnos sa Maconeom bio je ključ za uspeh Breše. Kada je Bađo potpisao za klub, insistirao je da njegov ugovor uključuje klauzulu koja predviđa da će mu, ako Macone ikada bude smenjen, biti dozvoljeno da ode. Macone je ostao tri godine, Roberto Bađo godinu dana duže. Podsetite se kako je izgledala „magija“ u režiji Pirla i Bađa, ali i Karla Maconea koji je uspeo da složi sve te kockice:

Prethodni tekstKako je „sebični“ Ronaldo upropastio Iguainov gol
Sledeći tekstMateja Kežman – „Razbijanje“ Mančestera