Nakon odličnih igara Vladimira Jugovića u Crvenoj zvezdi, tri osvojena prvenstva i jednog Kupa šampiona, 1992. godine Vujadin Boškov ga preporučuje Sampdoriji i on odlazi u Đenovu. Tu provodi tri sezone i pruža sjajne partije. Sa „Sampom“ u sezoni 1993/94. osvaja Kup Italije i „overava kartu“ za Torino. Godine 1995. potpisuje za Juventus u kojem igra izvrsno i postaje nezamenljiv deo tima. Vladimir Jugović je proveo u Juventusu dve sezone, od 1995. do 1997, godine, i bio je vrlo važan deo Lipijeve „kaznene ekspedicije“ u pohodu na Ligu šampiona u sezoni 1995/1996. Jugović je za Juve odigrao 56 utakmica i postigao osam golova, ali jedan od njih duboko je u srcima navijača „crno-belog“ dela Torina…
Dva fantastična tima u finalnom duelu
Bio je 22. maj 1996. godine. Na stadionu „Olimpiko“ igralo se finale Lige šampiona između Juventusa i Ajaksa. Na jednoj strani branilac titule sa vanserijskim igračima, Van der Sar, braća de Bur, Blind, Davids, Finidi Džordž, Nvankvo Kanu, Litmanen, Klajvert, koji je svojim pogotkom i doneo titulu timu iz Amsterdama godinu dana ranije… Na klupi Luj van Gal. Preko puta Anđelo Peruci, Ćiro Ferara, Pesoto, Konte, Didije Dešamp, Ravaneli, Del Pjero i Đanluka Vijali. Na toj drugoj klupi, pored trenera Marčela Lipija, između ostalih sedeo je i Vladimir Jugović koji nije mogao ni da sanja šta će mu to veče doneti…
„Crno-beli“ su poveli golom Fabricija Ravanelija već posle 13 minuta igre, ali to nije bilo dovoljno. „Kopljanici“ su napadali i poravnali rezultat par minuta pred odlazak na veliki odmor golom legendarnog Finca Jarija Litmanena. Upravo u tim trenucima Lipi je u igru umesto Kontea morao da uvede Jugovića…
Vladimir Jugović je izveo odlučujući penal
U drugom poluvremenu nije bilo golova, pa se otišlo u produžetke gde je Juventus imao priliku da dođe u vođstvo preko Vijallia, ali je on pogodio prečku. Jedanaesterci su bili ti koji će odlučiti pobednika. „Kopljanici“ su dva puta bili neprecizni sa kreča. Promašili su Edgar Davids u prvoj i Soni Siloj u četvrtoj seriji, dok su Perucija matirali Jari Litmanen i Arnold Šolten u drugoj i trećoj. Mrežu Edvina Van der Sara zatresli su Ćiro Ferara, Đanluka Pesoto i Mikele Padovano, pa je odlučujući penal trebalo da izvede Vladimir Jugović. „Lipi je na ceduljici napisao ko će pucati penale i dao ju je sudiji. Bio sam određen kao četvrti po redu, a Vijali kao poslednji. Ali neki su promašili pre mene.“ – Sećao se kasnije ovog događaja popularni Juga.
Oko 70 hiljada ljudi bilo je u transu. Jugović je hladan kao led namestio loptu na belu tačku, podigao glavu i na njegovom mirnom licu mogao se videti čak i mali osmeh. Oči u oči sa „ogromnim“ Van der Sarom. Četrnaestica Juvea se zaleće i šalje jednu brzu loptu u levi ugao. Holanđanin kreće u istu stranu, ali ne uspeva da stigne loptu. Ona neverovatnom preciznošću odlazi u malu mrežu, a Vladimir Jugović u legendu. Juventus je postao prvak Evrope! Slavlje je moglo da počne…
Vladimir Jugović je obezbedio mesto u istoriji Juventusa
„Izazovi ovih nezaboravnih susreta su veoma lepi, jer igrač dobro zna da ima priliku da napiše istoriju svog kluba.“ – Govorio je kasnije Jugović u toj važnoj večeri u Rimu. „Ali moram reći da sam se približio mestu za izvođenje prilično mirno. Zatim, kada sam video da je lopta prošla pored golmana Van der Sara, desno i u mrežu, znao sam da sam postao legenda Juventusa… Veoma sam ponosan na to.„
Vladimir Jugović je jedini srpski fudbaler koji je podizao „klepmavi pehar“ u svojoj karijeri igrajući za dva različita kluba. Pre Juvea, učinio je to i pet godina ranije sa Crvenom zvezdom u Bariju. Podsetite se odlučujućeg jedanaesterca kojim je Jugović doneo titulu prvaka Evrope Juventusu 1996. godine.