Tog 16. aprila 2002. godine „Grobari“ su ispunili „Pionir“. Oni tog dana nisu navijali za svoje tadašnje košarkaške ljubimce. Te večeri je trebalo uveličati proslavu desetogodišnjice od jedine titule prvaka Evrope za KK Partizan koju je trojkom doneo Aleksandar Đorđević. Na parketu je bio duel Partizanovog tima iz Istanbula i ekipe sačinjene od velikih legendi „Crno-belih“. Publika je imala priliku da u opuštenom i zabavnom meču, u kojem je rezultat bio u drugom planu, vidi jedne naspram drugih Đorđevića, Danilovića, Rebraču, Stevanovića, Pecarskog, Lončara, Berića, Divca, Paspalja, Grbovića, Vilfana i još mnoge velike legende ne samo Partizana, već i evropske košarke…
Aleksandar Đorđević je ponovio šut iz Istanbulua
Posle skoro puna dva sata zabave meč se bližio kraju. Tada su sudije u dogovoru sa organizatorima odlučile da prekinu susret. Oni su odlučili i da dozvole još jednu akciju igračima šampionske generacije Partizana iz Istanbula. Svi igrači i jedne i druge ekipe okružili su parket. U „Pioniru“ je atmosfera „proključala“. Najednom su svi u publici shvatili da će imati priliku da pogledaju uživo reprizu akcije iz „Abdi Ipekčija“ kojom se Partizan popeo na košarkaški krov Evrope. Pošto je na semaforu vraćeno vreme na 8 sekundi, koliko je Partizanovcima bilo ostalo pred poslednji napad protiv Huventuda u finalu Kupa evropskih šampiona 1992. godine, sve je bilo spremno za spetkakl…
Slaviša Koprivica je, kao i tada protiv Huventuda, izveo loptu ispod koša i poslao je Aleksandru Đorđeviću. On je praćen velikim očekivanjima svih „Grobara“ (možda i većim nego te 1992. godine u Istanbulu) došao do najdražeg mesta na partketu za sve Partizanovce i skok-šutom koji je neodoljivo podsećao na onaj protiv Huventuda (falio je samo Tomas Đofreza da se nađe ispred Đorđevića) poslao loptu „bez koske“ kroz obruč. U „Pioniru“ je nastala „ludnica“…
Veliko slavlje u „Pioniru“
Svi igrači su zagrlili Saleta. Oni su mu čestitali na repriziranju trojke iz Istanbula. Zanimljivo je da su na tribinama „Grobari“ koš Đorđevića proslavili kao da je postignut u nekoj rezultatski mnogo važnoj utakmici.
Aleksandar Đorđević je u karijeri u najvažnijim duelima, kao što su sa reprezentacijom bili onaj protiv Litvanije 1995. godine i onaj protiv Hrvatske 1997. godine, kao i sa Partizanom onaj duel protiv Huventuda u finalu Kupa evropskih šampiona pokazao da je rođen za velika dela i velike utakmice. Iako se 2002. godine u „Pioniru“ igrao samo egzibicioni meč, pritisak na Saleta nije bio puno manji. On je tada još jednom dokazao da je najbolji kada bi većini košarkaša zadrhtala ruka. Kako je izgledala trojka kojom je Đorđević reprizirao dešavanja iz „Abdi Ipekčija“ deset godina ranije, možete da se podsetite na snimku koji je pred vama.