Olimpijsko finale iz Atlante mnogima je do danas ostalo u sećanju. Bila je to odlična košarkaška utakmica u kojoj je viđeno mnogo prelepih poteza kao što su Stoktonova savršena asistencija ili Bodirogin maestralni prodor, viđena je velika borba i koškanje na terenu, viđen je i prvi tajm-aut za SAD od kako igraju profesionalci, ali i još mnogo toga što taj meč čini i danas nezaboravnim. A kako i ne bi bio nezaboravan kada su jedni naspram drugih stajale velike košarkaške legende. Stokton, Miler, Pipen, Pejton, Meloun, Robinson, Olajdžuvon, Barkli, Hardavej, O’Nil, Ričmond i Grent Hil koji nije igrao na tom susretu, činili su tim SAD-a, dok su za Jugoslaviju igrali Bodiroga, Đorđević, Paspalj, Divac, Danilović, Obradović, Rebrača, Topić, Tomašević, Lončar, Berić (bez minuta na tom meču), uz povređenog Savića, koji nije nastupio na tom duelu. Zaista moćni timovi…
Žarko Paspalj je odigrao fantastično protiv „Dream team“-a
Meč je iz prvog reda posmatrao i legendarni Muhamed Ali. Iako su „Plavi“ odlično krenuli i vodili većim delom prvog poluvremena, Amerikanci su na kraju ubedljivo slavili sa 95:69. Iako se čini da je pobeda „Dream team“-a bila ubedljivija od razlike viđene u igri, treba istaći i da tako ubedljiva pobeda domaćih nije nikoga iznenadila. Ipak, daleko od toga da Jugosloveni nisu bili zadovoljni posle finala. Osvojena srebrna medalja i pružen odličan otpor jednom od najjačih reprezentativnih timova u istoriji košarke i to na njihovom terenu, bili su razlog za zadovoljstvo u taboru „Plavih“, u čijim redovima se posebno istakao Žarko Paspalj, pruživsi fantastičnu partiju, posebno u prvom poluvremenu.
Ispostaviće se kasnije da će to biti poslednji zvanični meč legendarnog Žarka Paspalja u reprezentativnom dresu. Teško da je mogao i da zamisli bolji način da se oprosti od dresa sa državnim grbom. Od starta duela popularni Palja igrao je savršeno. Pogađao je „svoje“ šuteve sa poludistance, uspeo je da pogodi i jednu trojku, a i trčanje kontri mu nije bilo strano. Bilo je Žarka svugde na terenu u tom prvom poluvremenu. Pomagao je u skoku, igrao dobro odbranu i zato još impresivnije deluje kada se zna da je prvo poluvreme okončao sa 16 poena, uz jedan promašaj sa penala. Iako u drugom poluvremenu Žarko Paspalj nije mogao da zadrži ritam iz prvog dela igre i dodao je samo tri poena, to ne umanjuje činjenicu da je taj meč odigrao gotovo savršeno i da mu je on jedan od najboljih u reprezentativnoj karijeri.
Paspalj je posle Igara u Atlanti umalo zaigrao za Houkse
„Nije to posledica jedne utakmice. Te godine kroz Panionios i pripreme sa reprezentacijom bio sam u mnogo dobrom psihičkom i fizičkom stanju. A kada se tako osećaš, onda može da se desi i dobro poluvreme, adekvatno protivniku. Kažem, te 1996. godine smo bili ipak spremni. Znalo se šta će biti, nije bilo dileme. Na Olimpijskim igrama jedini adekvatan protivnik mogli su da nam budu Amerikanci. Jedini je opterećenje mogao da ima Željko Obradović, da nas ne ‘opale’ 40 razlike. A nije baš tako bilo. Na kraju jeste 26 razlike, ali sa naših 17 promašenih slobodnih bacanja. To se nikada nije desilo ovoj generaciji. Imali smo 30 minuta dobre igre, ali razlika od šestog igrača nadalje bila je ogromna. Nisi to mogao da istrpiš.“ – izjavio je mnogo godina kasnije Žarko Paspalj o legendarnom finalu Igara u Atlanti i svojoj partiji koja se i danas pamti i prepričava.
Zanimljivo je i da je Žarko Paspalj posle odlične igre u finalnom meču u Atlanti dobio poziv da se pridruži trening kampu ekipe Atlanta Houks. Bio je Žarko blizu da po drugi put u karijeri zaigra u NBA ligi. Ipak, privatni problemi su ga sprečili da obuče dres Houksa, pa se vratio za Evropu i narednu sezonu proveo nastupajući za Pariz Basket.
Mnogima sa ovih prostora partija Žarka Paspalja protiv Amerikanaca u finalu jeste prva asocijacija na nastup košarkaške reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Kako je izgledala ta partija legendarnog kapitena „Plavih“, možete pogledati na snimku koji je pred vama.