Za mnoge bila je to jedna od najvećih sudijskih „krađa“ u istoriji sporta. Dešavalo se da sudije donose pogrešne procene, dešavale su se mnoge (ne)namerne greške arbitara, ali da „delioci pravde“ ponište ekipi regularan gol u poslednjoj sekundi susreta, gol koji im je donosio titulu šampiona Evrope, e to su „uspela“ da urade samo braća Načevski iz Makedonije u finalu rukometnog prevenstva kontinenta između Švedske i Nemačke. Ta njihova odluka je sprečila Nemce da dođu do svoje prve evropske krune.
Oproštaj šampionske generacija
Šveđani su Evropsko prvenstvo 2002. godine u njihovoj domovini shvatili kao priliku da se jedna od najboljih rukometnih generacija, koju su činili Vislander, Olson, Levgren, Vranješ…, od velike reprezentativne scene oprosti šampionskom krunom. I činilo se da su na pravom putu, ali da bi uspeli u tako nečemu trebalo je još „samo“ da u finalnom susretu savladaju Nemce, koji su na tom prvenstvu imali rukometni „Dream team“ koji je sa klupe predvodio legendarni „brka“ Hajner Brant. Krečmar, Fric, Švarcer, Cerbe, Štefan, Florijan Kerman i družina imali su samo jedan cilj na tom prvenstvu, koji je bio prvo evropsko zlato u istoriji nemačkog rukometa i verovali su da ni ambiciozni domaćini ne mogu u tome da ih spreče. Činilo se da su na pravom putu, tokom većeg dela finalnog susreta kontrolisali su meč i imali vođstvo, a u poslednjih tridesetak sekundi susreta ušli su sa minamalnom prednošću. Domaćini su bili u napadu za produžetak, a Nemci su svim silama branili svoju prednost.
Posle isključenja jednog nemačkog igrača i pošto su Šveđani odlučili da zadnji napad igraju bez golmana, situaciju „7 na 5“ najbolje koristi legendarni Štafan Olson, koji pogotkom sa nešto manje od devet metara 7 sekundi pre kraja donosi domaćinima izjednačenje.
Florijan Kerman postigao je regularan gol
Nemci nisu očajavali, Hening Fric brzo vadi loptu iz mreže i šalje je na centar, gde je sačekao Florijan Kerman, koji na dve sekunde pre zvuka sirene šalje loptu u prazan švedski gol, za veliki trijumf Nemaca. Bar su tako svi mislili, ali ne i sudije tog susreta Dragan i Marjan Načevski, koji tada odlučuju da preuzmu „veliku scenu“…
Iz samo njima znanih razloga braća Načevski prvo priznaju gol Kermana, ali onda posle samo nekoliko trenutaka menjaju odluku i odlučuju da gol ne važi, iako nikome, pa ni Šveđanima, nije bilo jasno zašto je pogodak poništen. Svi iz nemačke ekipe su počeli da se bune, ali to nije dalo nikakvog rezultata.
Dragan i Marjan Načevski su tu skandaloznu situaciju okončali „cirkusom“, kada su odlučili da „kazne“ sa isključenjem od dva minuta jednog švedskog rukometaša, koji je navodno ometao Kermanovo izvođenje sa centra, zbog čega je gol na kraju i poništen?! Potom su odlučili „velikodušno“ da Nemcima vrate loptu i da im dozvole da izvedu slobodno bacanje sa centra na postavljenu švedsku odbranu i sa golmanom na golu, iako je vreme isteklo?! Treba istaći i da po rukometnim pravilima nije bilo zabranjeno da se direktno sa centra šutira na gol.
Braća Načevski su na kraju kažnjena
Makedonski sudijski par je na kraju kažnjen zbog svoje skandalozne odluke, ali to nije mnogo pomoglo Nemcima, koji su posle šokante završnice regularnog dela susreta, u produžecima rutinski poraženi i morali su da se zadovolje „samo“ srebrnom medaljom.
Kako je izgledala „rukometna krađa stoleća“ zbog koje su Nemci posle meča bili vrlo besni, možete se podsetiti na snimku pred vama, a mi vas posle gledanja snimka iščekujemo sa vašim mišljenjem o ovoj neverovatnoj odluci braće Načevski, za koju se tih dana pričalo da je bogato „nagrađena“ od domaćina.