“Ko se mača lati, od mača i strada” stara je narodna poslovica, za koju je Aleksandar Đorđević malo u šali, a malo u zbilji, mislio da najbolje opisuje njegov poslednji meč u igračkoj karijeri. Kada se pomene “Sale Nacionale”, većini ljubitelja košarke prva asocijacija su postignute trojke u zadnjim sekundama susreta Partizan – Huventud i Jugoslavija – Hrvatska, ali je “sudbina” htela da na način na koji se on proslavio tokom karijere, ekipa Aleksandra Đorđevića “strada” u njegovom poslednjem susretu u igračkoj karijeri.
Aleksandar Đorđević se u februaru 2005. godine vratio u Olimpiju iz Milana (tada sa sponzorskim imenom Armani), za koju je sa velikim uspehom nastupao po svom odlasku iz Partizana 1992. godine. Igrao je “Sale Nacionale” odlično te sezone, predvodio je Armani do finala italijanskog prvenstva, u koje su se Milanisti plasirali poenima Đorđevića u majstorici susreta sa Benetonom. U finalu je protivnik Olimpije bio Fortitudo iz Bolonje (tada sa sponzorskim imenom Klimamio), koji je tih godina dominirao “Palakanestrom” i bio apsolutni favorit u finalnoj seriji.
Posle tri meča Bolonjezi su vodili sa 2-1 u seriji, a četvrti susret se igrao u Milanu. U vrlo neizvesnom duelu, domaćini su na dvadesetak sekundi do kraja vodili sa 65:64 i imali napad. Aleksandar Đorđević iskusno troši vreme, i na desetak sekundi pre poslednjeg zvuka sirene dodaje loptu do Dantea Kalabrije, koji je bio sam iza linije za tri poena, ali iako je imao odličan šut, promašuje u toj situaciju, a loptu pod svojim košem hvata Đanluka Bazile. Ne snalazi se Bazile baš najbolje, “traljavo” kreće u poslednji napad svoje ekipe na susretu i kada se činilo da gosti neće uspeti ni da upute šut ka košu, Bazile pronalazi Daglasa, koji sa nekih osam metara iz “nemoguće” pozicije upućuje šut na koš i uspeva da probaci loptu kroz obruč. U „Mediolanum Forumu“ je zavladao muk, sudije pošto nisu bile sigurne da li je šut upućen na vreme, gledaju snimak poslednjeg šuta (što je tada bio novitet na evropskim terenima), a igrači i navijači na različite načine proživljavaju tu neizvesnost. Posle pregledanog snimka, sudije odlučuju da priznaju trojku Daglasa, pa titula odlazi u Bolonju, a Aleksandar Đorđević na neverovatan način, posle primljenog koša svoje ekipe u poslednjim sekundama susreta i na sličan način onome kojim je tokom karijere donosio pobede svojim ekipama, odlazi u igračku penziju.
Iako nije bio direktno umešan u koš Rubena Daglasa i sam Aleksandar Đorđević je bio „žrtva“ tog pogotka, koji ga je ispratio u igračku penziju. Kako je izgledala trojka Daglasa koja je donela titulu Fortitudu 2005. godine i označila kraj jedne velike igračke karijere, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.